Mihiz - odgonetanje jednog života

Na osnovu autobiografskih beležaka, sećanja savremenika, dostupnih arhivalija i prepiske, Popović rekonstruiše Mihizov životni put, od Iriga, gde je rođen 1922. godine, preko Sremskih Karlovaca, gde je pohađao gimnaziju, do dolaska u Beograd tokom ratnih godina i poratnih studentskih godina provedenih na adresi Simina 9a gde će se okupljati neki od najdarovitijih ljudi njegove generacije, da bi zatim pratio njegov višedecenijski kritičarski, spisateljski, dramaturški, urednički, polemički i politički angažman, sve do smrti 1997. godine. Bibliografija ostvarenih dela Borislava Mihajlovića Mihiza ne kazuje dovoljno o njegovom značaju za srpsku kulturnu scenu i uticaju koji je izvršio na njene protagoniste. Jednom prilikom, Mihiz je o sopstvenom mestu unutar srpske kulture izrekao sud koji će se, kao što je to najčešće u njegovom slučaju bilo, ispostaviti kao najprecizniji: “Jedan objektivan čitalac, idealno objektivan, ako takav može da postoji, verovatno bi tvrdio da je Mihiz bio više ličnost no trajna literarna vrednost, da je bio više pojava i temperament no pravi pisac…” Ali kakva je to bila ličnost, i kakav je to bio temperament! Upravo o tome svedoči i ova Popovićeva knjiga.

Mihiz je bio čovek sa zlatnim mozgom, a odsjaji tog mozga bljeskali su u svakoj njegovoj reči...
Matija Bećković („Poslednji pozdrav“, decembar 1997)