778 din.

Frojdovo zaveštanje - MP

Na izmaku 19. veka Sigmund Frojd (1856-1939) je počeo da izgrađuje psihoanalizu kao vrstu psihoterapije, ali je ona ubrzo postala jedna od najobuhvatnijih, najmoćnijih i najuticajnijih humanističkih teorija i izvršila ogroman, dubok i dalekosežan uticaj na nauku, filozofiju i celokupnu kulturu. Nasuprot sterilnoj psihologiji svesti koja je ispitivala samo elementarne psihičke pojave, Frojd je izgradio jednu dinamičku psihologiju, usmerenu na pojedinca od krvi i mesa, koji ima nagone, osećanja i unutrašnje konflikte. Frojdovo otkriće značaja nesvesnih i iracionalnih snaga u čoveku uzdrmalo je klasičnu psihologiju, kao i vladajući racionalizam u humanističkim naukama i filozofiji.
U čemu je veličina Sigmunda Frojda, tvorca psihoanalize, šta nam je to Frojd zaveštao, kakve nam je duhovne darove ostavio? Koliko je Frojdova misao živa i uticajna sedam decenija nakon njegove fizičke smrti? To su glavna pitanja na koja knjiga Žarka Trebješanina FROJDOVO ZAVEŠTANJE nastoji da odgovori na sažet i razumljiv način.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Psihoanaliza , Dubinska psihologija , Frojd

Ostali naslovi iz oblasti: Psihologija

dodaj u korpu

kupi telefonom

Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Tražite polovan / korišćen primerak?

detalji

biografija

Detalji

Izdavač: ZARKO ALBULJ - IZDAVAC

Godina izdanja: 2009

ISBN: 978-86-83713-58-5

Redni broj izdanja: 1

Format: 20 cm

Broj strana: 164

Povez: Broširani povez

Biografija

Žarko Trebješanin

Zarko Trebjesanin rodjen je u Beogradu 1950. godine. Na Grupi za psihologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu je diplomirao (1974), magistrirao (1982) i doktorirao (1990). Redovni profesor je na Defektoloskom fakultetu u Beogradu na predmetu Opsta psihologija sa psihologijom licnosti. Predsednik je Saveza psihologa Jugoslavije.
Objavio je knjige: Fromove dihotomije (1983); Predstava o detetu u srpskoj kulturi (1991. i 2000); Psihoanaliza-mali leksikon (1993. i 2000); Sta Frojd zaista nije rekao (1994); Politika i dusa (1995); Leksikon psihoanalize (1996. i 1998); Najstrasnije je kada otruju oblak ? kako deca Srbije vide rat i mir (koautori: Natasa Hanak i Dijana Kopunovic, 1999) i Psihosocijalne posledice rata na roditelje i decu (koautori: Natasa Hanak, Nada Dragojevic i Irena Stojkovic, 1999). Objavio je i veci broj predgovora, pogovora i studija.
Dobitnik je nagrada "Ziza Vasic“ (1982) za popularizaciju savremene psihologije i "Borislav Stevanovic“ (1995) za naucni doprinos psihologiji, koje dodeljuje Drustvo psihologa Srbije.

Komentari čitalaca

Trenutno nema komentara

Vaš komentar