756 din. | LepoticaAutor: Džojs Kerol Outs Prevodilac: Alen Bešić Naslov originala: A fair maiden / Joyce Carol Oates Šesnaestogodišnja Katja Spivak šeta niz otmene ulice Bejhed Harbora sa dvoje dece Engelhartovih koje čuva tokom leta, kad joj prilazi sedokosi, uglađeni Markus Kider. Isprva se njegovo zanimanje za nju čini nedužno, čak i prijatno. Njegov prelepi dom, knjige za decu koje je napisao, klasična muzika, umetničke slike u njegovom ateljeu, raskošni pokloni koje joj daje: život gospodina Kidera potpuno se razlikuje od Katjinog sumornog radničkog okruženja u rodnom Vajnlendu u južnom Džerziju. Ali postepeno, gotovo neprimetno, nešto se menja, i poziranje za novu sliku gospodina Kidera prerasta u nešto mračnije. Šta on zaista želi od nje? I koliko daleko je spreman da ide da bi to i ostvario? "Ono što nas stalno vraća delima Džojs Kerol Outs jeste… njen izvanredni dar da stranicu knjige pretvori u prozor kroz koji nam se ukazuje stvarni život."?The New York Times Book Review "Već četrdeset godina, Džojs Kerol Outs uspeva da održi kreativni dijalog sa uzavrelim kotlom savremene američke kulture, pišući beskompromisno o neobičnostima koje dospevaju na naslovne stranice novina i časopisa."?Washington Post Book World “Hipnotičko štivo koje nam do kraja drži pažnju… pruža nam napetost i zadovoljstvo, pri čemu spisateljica ispoljava zadivljujući talenat za složene – i pomalo bizarne – likove” – Bookmarks Magazine Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
biografijaDetalji
Izdavač: AGORA
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-6053-058-7
Redni broj izdanja: 1
Format: 22 cm
Broj strana: 187
Biografija
Džojs Kerol Outs
Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja i društvenih nauka na Univerzitetu Prinston. Radi i kao pomoćnik urednika književnog časopisa The Ontario Review i godišnje književne zbirke Ontario Review Press, koju je do smrti, 2008. godine, uređivao njen suprug Rejmond Smit.
Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.
Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.
Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova… Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”
Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.
Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.
Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova… Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”
Slične knjige
Džojs Kerol Outs ostale knjige
Džojs Kerol Outs
Džojs Kerol Outs
Džojs Kerol Outs
