Crna Voda

>"Čarobna knjiga" je, između više od 50 naslova koliko do sada ima bibliografskih jedinica (romana, zbirki priča i pesama, drama, eseja) ta izuzetno plodna spisateljica, izabrala romane "Crna vodu", koji se uz "Oni", najčešće pominje kao delo koje će se pamtiti i "Zombi" ovenčan nagradom "Brem Stoker" za najbolji horor triler (1996).

Outsovu (72) su zbog velike produkcije i spremnosti da se upusti u pisanje žanrovskih romana (pod dva speudonima), optuživali da je "komercijalna" jer su joj neke knjige bile na bestseler listama "Njujork tajmsa" i veoma se puno prevode (dobila je 2004. francusku nagradu femina kao najbolji strani roman).

Ona im je jednostavno odgovarala da piše svakoga dana u godini (od 8 do13 sati, i uveče još tri sata), da ima bezbroj priča koje još želi da napiše i da je ne interesuje šta kritičari pričaju sve dok ima čitalaca.

"Crna voda" je priča inspirisana aferom "Čapakidi" u kojoj je američki senator Edvard Kenedi, najmlađi brat predsednika Džona Kenedija osumnjičen da je pobegao sa mesta automobilske nesreće i ostavio devojku zarobljenu u potopljenom automobilu da se udavi.

Autorka sagledava sudbinu devojke koju je opčinio njen idol, sredovečni senator, kroz misli i uspomene koje joj prolaze kroz svest dok polako umire uverena da će biti spasena.

Roman je bio u najužem izboru za Pulicera i za nagradu književne kritike.

"Zombi" je žiri za dodelu nagrade "Brem Stoker" okarakterisao kao "najverodostojniji i najpotpuniji lik zastrašujućeg seksualnog psihopate i ubice koji se ikada pojavio na stranicama jednog proznog dela" .

Džojs Kerol Outs (1938) američka je spisateljica i profesorka kreativnog pisanja i društvenih nauka na Univerzitetu Prinston. Radi i kao pomoćnik urednika književnog časopisa The Ontario Review i godišnje književne zbirke Ontario Review Press, koju je do smrti, 2008. godine, uređivao njen suprug Rejmond Smit.
Outsova je izdala svoju prvu knjigu 1963, a od tada je napisala više od 50 romana, veliki broj kratkih priča, pesama i eseja. Knjiga Crna voda je 1992. nominovana za Pulicerovu nagradu, kao i još dva njena romana (1994. i 2000), a 1992. je bila finalista američke nagrade za književnost National Book Critics Circle Award for Fiction. Outsova je napisala neke od klasika našeg doba, uključujući romane We Were the Mulvaneys, The Gravedigger’s Daughter i The Falls. Dobitnica je američke nagrade za književnost National Book Award i nagrade PEN/Malamud.Outsova je pisala i pod pseudonimima Rozamund Smit i Loren Keli.
Još od ranog detinjstva je volela da čita knjige, a prvu priču je napisala sa 14 godina. Baku Blanš smatra zaslužnom za svoje književne prapočetke – upravo ona joj je poklonila knjigu Alisa u zemlji čuda, koja je bila „njena prva ljubav” i ostavila dubok trag u njenom književnom radu. Osim toga, od bake je dobila i prvu pisaću mašinu, na kojoj je napisala svoju prvu priču. U srednjoj školi je obožavala da čita Foknera, Dostojevskog, Hemingveja, Šarlotu i Emili Bronte, a malo kasnije Lorensa, Kafku, Tomasa Mana, čiji su romani ostavili dubok trag na nju i njeno pisanje. Prvi roman je napisala u 26. godini.
Teme kojima se Outsova bavi su širokog dijapazona: od gotskog romana, otuđenosti pojedinca, društvenih fenomena i anomalija, zavođenja, nasilja, incesta, silovanja, feminizma, razlike između polova… Važi za osobu koja neumorno i neprestano piše, takoreći „štancuje”, na šta ukazuje i tekst objavljen u New York Timesu iz 1989, u kojem se njeno ime pominje kao sinonim za produktivnost. „Smatraju me radoholikom, a ja sam oduvek živela jednim konvencionalnim i umerenim životom, nema tu ničeg egzotičnog. Nemam osećaj da mnogo radim, čak nisam svesna ni činjenice da uopšte radim. Pisanje i predavanje su mi oduvek pružali zadovoljstvo, tako da ih ne doživljavam kao ’rad’ u uobičajenom smislu te reči.”