583 din. | Anđeosko srceAutor: Vilijam Hjortsberg Prevodilac: Igor Adžić Naslov originala: Falling angel / William Hjortsberg U izvanrednom romanu o ubistvu, misteriji i okultnom, iskusni njujorški privatni detektiv Hari Anđelo suprotstavlja se najstrašnijem protivniku kojeg je mogao zamisliti – jedinstvenom Luisu Sajferu. Rutinski slučaj nestale osobe za Anđela se pretvara u paklenu moru od vudua i crne magije, vrtoglavih opasnosti i surovih ubistava – u svet u kojem je senka koju juri upravo senka koju sam baca. „Jedna od najboljih misterija ikada napisanih – Anđeosko srce – briljantno kombinuje klasičan noir roman a la Rejmond Čendler i mračnu fantaziju u stilu moderne gotike. Stiven King smatra da je ovo ’Isterivač đavola kako bi ga napisao Rejmond Čendler’ i to me je zainteresovalo. Mislim da Anđeosko srce spada u isti red sa knjigama Ubiti pticu rugalicu Harper Li i Dikensovim Dejvidom Koperfildom ili Senovitom kućom – delima koja predstavljaju najsjajnije i najčistije domete umetnosti pripovedanja. Ponekad je bolje ne znati za đavola. Uživajte, i pazite na svoju dušu.“ Karlos Ruis SafonPrema knjizi Anđeosko srce nastao je istoimeni film koji je režirao Alan Parker.„Jedna od najboljih misterija ikada napisanih.“Karlos Ruis Safon Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost , Horor Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
prikazDetalji
Izdavač: CAROBNA KNJIGA
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-7702-117-7
Redni broj izdanja: 1
Format: 20 cm
Broj strana: 270
Povez: Broširani povez
Prikazi
20.08.10 Popboks
Ima nešto od srca do srca
VILIJAM HJORTSBEG - Anđeosko srce
Pun izdavački poduhvat – spoj misterije i onostranog u sada već klasičnoj misteriji iz pera Vilijama Hjortsberga
Posvećenici detektivskih misterija bez problema razaznaju nijanse između blaga, uspešne konfekcije i bofla, ali onima ne toliko verziranima teško pada detektovanje razlika između Čendlera i, recimo, Ti Ejč Grejča (Hejzijevog „oca“). Sve je to nekako pulp.
Srećom, pružila nam se zlatna prilika da u prevodu, iz prve ruke, upoznamo jedan od istinskih, potvrđenih bisera detektivskog (pod)žanra. Čarobna knjiga, verovatno na krilima značajnog uspeha izdanja Milenijumskih misterija Stiga Lašona, odlučila se za izdavanje Anđeoskog srca Vilijama Hjortsberga.
Roman datira još iz sada zbilja daleke 1978. godine, a do nas je ranije došao posredno, putem filmskog medija. Anđeosko srce je mnogima dobro poznat filmski naslov s kraja osamdsetih i možda i najbolja režija Alana Parkera. Veza između ove dve inkarnacije iste priče o kobnoj istrazi privatnog detektiva Hatija Anđela je sugerisana i izborom idejnog rešenja na naslovnoj strani srpskog izdanja – pred nama je prepoznatljiv (zlokobni) lik Roberta De Nira koji je u Parkerovom remek-delu podelio ekran sa Mikijem Rurkom kao savršenim filmskim ovaploćenjem glavnog junaka.
Samim tim, kao neizbežna stavka u procesu utvrđivanja kvaliteta romana, nameće se poređenje sa ovim filmskih klasikom. Mada se taj proces očigledno odvija u invertiranom pravcu, nije bez smisla i povoda. Naime, Hjortsbergov stil u velikoj meri nalikuje jeziku filmskih scenerija. Ovaj pisac čvrsto veruje u potentnost misterije koju je istkao, te ne gubi vreme, gotovo ni retka, na meandriranja o smislu i svrsi života u svetu koji nam se iz dana u dan sve brže i brže urušava. Hjortsberg se drži ogoljene rečenice, brze i učinkovite dijaloške razmene koja nužno donosi barem nagoveštaj narednog traga i naglašenog ritma. Sve to praćeno znalački odabranim i inkorporiranim detaljima kojima ova nesvakidašnja priča dobija na neophodnoj atmosferičnosti. U svetlu takvih zahvata, zavodljivost i upečatljivost dođu kao prirodne posledice.
Vilijam Hjortsberg svoju misteriju oneobičava i čini razaznatljivom u odnosu na čitavu armiju naslova sličnog kova i srodnih ambicija uvođenjem motiva vudu magije. Poratni Njujork tako posluži i kao zgodna pozornica za još jednu rundu okršaja dobra i zla i još jedan pokušaj čoveka da utekne pred neizbežnim. Detektiv Hari Anđelo, od strane misterioznog ekscentrika unajmljen da pronađe nekadašnju muzičku zvezdu koga gotovo svi smatraju upokojenim, ne spoznaje svet. Nakon krvoprolića, kakav je bio Drugi svetski rat, kasno je za takve spoznaje; jedino što mu se nudi je prilika da, prateći klupko događaja koje je nemoguće pojmiti raciom, spozna sebe. Uz put, Anđelo će istražiti i gotovo paralelnu dimenziju stvarnog života - samosvojan, skriveni grad koji, posvećen drevnim ritualima i atavisičkim uverenjima, bitiše nekad na rubovima, a nekad i u samom srcu metropole kao što je Njujork.
Anđeosko srce je istinska poslastica za poklonike žanra, a može da posluži i kao inicijalna kapisla za one koji osećaju zov egzotičnog i onostranog, ali pre svega je štivo koje i preko trideset godina po nastanku uspravno stoji kao rečit argument u prilog onima koji se i dalje opiru fašistoidnoj i u ogromnoj većini slučajeva apstraktnoj i isfabrikovanoj polarizaciji književnosti na dela visokg i nižeg ranga.
Zoran Janković
Posvećenici detektivskih misterija bez problema razaznaju nijanse između blaga, uspešne konfekcije i bofla, ali onima ne toliko verziranima teško pada detektovanje razlika između Čendlera i, recimo, Ti Ejč Grejča (Hejzijevog „oca“). Sve je to nekako pulp.
Srećom, pružila nam se zlatna prilika da u prevodu, iz prve ruke, upoznamo jedan od istinskih, potvrđenih bisera detektivskog (pod)žanra. Čarobna knjiga, verovatno na krilima značajnog uspeha izdanja Milenijumskih misterija Stiga Lašona, odlučila se za izdavanje Anđeoskog srca Vilijama Hjortsberga.
Roman datira još iz sada zbilja daleke 1978. godine, a do nas je ranije došao posredno, putem filmskog medija. Anđeosko srce je mnogima dobro poznat filmski naslov s kraja osamdsetih i možda i najbolja režija Alana Parkera. Veza između ove dve inkarnacije iste priče o kobnoj istrazi privatnog detektiva Hatija Anđela je sugerisana i izborom idejnog rešenja na naslovnoj strani srpskog izdanja – pred nama je prepoznatljiv (zlokobni) lik Roberta De Nira koji je u Parkerovom remek-delu podelio ekran sa Mikijem Rurkom kao savršenim filmskim ovaploćenjem glavnog junaka.
Samim tim, kao neizbežna stavka u procesu utvrđivanja kvaliteta romana, nameće se poređenje sa ovim filmskih klasikom. Mada se taj proces očigledno odvija u invertiranom pravcu, nije bez smisla i povoda. Naime, Hjortsbergov stil u velikoj meri nalikuje jeziku filmskih scenerija. Ovaj pisac čvrsto veruje u potentnost misterije koju je istkao, te ne gubi vreme, gotovo ni retka, na meandriranja o smislu i svrsi života u svetu koji nam se iz dana u dan sve brže i brže urušava. Hjortsberg se drži ogoljene rečenice, brze i učinkovite dijaloške razmene koja nužno donosi barem nagoveštaj narednog traga i naglašenog ritma. Sve to praćeno znalački odabranim i inkorporiranim detaljima kojima ova nesvakidašnja priča dobija na neophodnoj atmosferičnosti. U svetlu takvih zahvata, zavodljivost i upečatljivost dođu kao prirodne posledice.
Vilijam Hjortsberg svoju misteriju oneobičava i čini razaznatljivom u odnosu na čitavu armiju naslova sličnog kova i srodnih ambicija uvođenjem motiva vudu magije. Poratni Njujork tako posluži i kao zgodna pozornica za još jednu rundu okršaja dobra i zla i još jedan pokušaj čoveka da utekne pred neizbežnim. Detektiv Hari Anđelo, od strane misterioznog ekscentrika unajmljen da pronađe nekadašnju muzičku zvezdu koga gotovo svi smatraju upokojenim, ne spoznaje svet. Nakon krvoprolića, kakav je bio Drugi svetski rat, kasno je za takve spoznaje; jedino što mu se nudi je prilika da, prateći klupko događaja koje je nemoguće pojmiti raciom, spozna sebe. Uz put, Anđelo će istražiti i gotovo paralelnu dimenziju stvarnog života - samosvojan, skriveni grad koji, posvećen drevnim ritualima i atavisičkim uverenjima, bitiše nekad na rubovima, a nekad i u samom srcu metropole kao što je Njujork.
Anđeosko srce je istinska poslastica za poklonike žanra, a može da posluži i kao inicijalna kapisla za one koji osećaju zov egzotičnog i onostranog, ali pre svega je štivo koje i preko trideset godina po nastanku uspravno stoji kao rečit argument u prilog onima koji se i dalje opiru fašistoidnoj i u ogromnoj većini slučajeva apstraktnoj i isfabrikovanoj polarizaciji književnosti na dela visokg i nižeg ranga.
Zoran Janković
