648 din. | Anđeo čuvarAutor: Paulo Koeljo Prevodilac: Jovan Tatić Naslov originala: As Valkírias / Paulo Coelho Magična pripovest o prihvatanju oproštaja za prošlost i veri u sopstvenu budućnost. Autobiografska ispovest koja je u isti mah i moderna avantura i metafizička odiseja. Radnja romana Anđeo čuvar počinje u Rio de Žaneiru, kada Paulo Koeljo daje primerak knjige Alhemičar misterioznom učitelju Ž. i poverava mu svoj nemir zbog toga što svi njegovi snovi propadaju baš kada je na pragu da ih ostvari. Ž. tada nalaže Koelju da pronađe svog anđela čuvara i razgovara sa njim. "Prokletstvo će nestati", kaže mu on, "ako ispuniš taj zadatak." Prihvativši izazov, Paulo sa suprugom Kris ostavlja sve i odlazi na četrdesetodnevnu avanturu u prelepu ali opasnu pustinju Mohave - gde su oboje našli mnogo više od onoga što su očekivali. Majstorska mešavina lokalne egzotike, dramatičnih zbivanja i magične pripovesti, zaštitnog znaka Koeljovih romana. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Latinoameričke književnosti Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
odlomakbiografijaDetalji
Izdavač: PAIDEIA
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-7448-482-1
Redni broj izdanja: 1
Format: 21 cm
Broj strana: 154
Povez: Tvrd povez
Odlomak
Najzad su naišli na pumpu. Izašli su da malo prošetaju dok im je mlada devojka, indijanskih crta lica, punila rezervoar.
Paulo je uzeo mapu i proverio da li su na dobrom putu. Da, bili su na dobrom putu.
„Sada se malo opustio. Pričaće sa mnom”, pomisli ona.
- Ž. te je poslao da se nađeš sa anđelom ovde? - bojažljivo ga je pitala.
- Ne - reče.
„Dobro je, odgovorio mi je”, pomislila je Kris dok je posmatrala vegetaciju koja je izgledala čarobno. Sunce je zalazilo. Da nije nekoliko puta proveravala mapu, i ona bi sumnjala da nisu na pravom putu. Do odredišta ih je delilo manje od deset kilometara, a okolina je odavala utisak da su veoma, veoma daleko.
- Ž. nije rekao da dođem baš ovde - nastavi Paulo. - Bilo koje mesto bi poslužilo, ali ovde imam kontakt, znaš na šta mislim?
Naravno da je znala. Paulo je uvek imao kontakte. On ih je nazivao članovima Tradicije, ali ona ih je u svom dnevniku zvala Zaverenici. Postoji mnogo više veštica i čarobnjaka nego što ljudi sanjaju.
- Neko ko razgovara s anđelima?
- Nisam siguran. Ž. je jednom u prolazu pomenuo nekog Majstora Tradicije, koji ovde živi i koji zna kako se razgovara s anđelima. Ali može biti da su to samo glasine.
Možda je bio ozbiljan. Ali Kris je znala da je sasvim moguće da je nasumično izabrao jedno od mnogih mesta na kojima ima kontakte. Mesto na kojem će biti daleko od svakodnevnog života, gde će moći da se koncentriše na Nesvakidašnje.
- A kako ćeš da razgovaraš sa svojim anđelom?
- Ne znam.
„Kakav čudan način života”, pomisli. Pogledom je pratila muža dok je išao ka Indijanki da plati račun. Znao je samo da treba da razgovara s anđelima i to je bilo sve! Ostaviti ono što je radio, sesti u avion, leteti dvanaest sati do Los Anđelesa, voziti šest sati do te pumpe, skupiti dovoljno strpljenja da se ostane tamo četrdeset dana, i sve to da bi razgovarao - ili još bolje, da bi pokušao da razgovara - s anđelom čuvarom!
Nasmešio joj se, a ona mu uzvrati osmeh. Na kraju krajeva, nije bilo tako loše. Imali su svakodnevne nesuglasice, morali su da plaćaju račune, vode kućne finansije, odlaze u kurtoazne posete, prelaze preko teških trenutaka.
Ali još uvek su verovali u anđele.
- Uspećemo - reče ona.
– Hvala za to „mi” - odgovori on. - Ali ovde sam ja Čarobnjak.
Devojka koja radi na pumpi reče da idu u dobrom pravcu. Vozili su se još deset minuta, ovoga puta je radio bio isključen. Peli su se blagom uzbrdicom, ali tek kada su stigli na vrh i pogledali dole put koji su prešli, shvatili su koliko visoko su se popeli. Svih šest sati su se polako peli, a da nisu ni primetili.
Međutim, stigli su.
Paulo je parkirao pored puta i isključio motor. Ona je još uvek gledala pozadi da se uveri da li je zaista mogla da vidi zeleno drveće, biljke, vegetaciju. Da, mogla je.
A ispred nje, širinom celog horizonta prostirala se Mohave. Ogromna pustinja koja se protezala preko pet američkih država i zahvatala i Meksiko; pustinja koju je toliko puta gledala u kaubojskim filmovima dok je bila mala, pustinja u kojoj su se nalazila mesta čudnih naziva - kao Šuma duge ili Dolina smrti.
Paulo je uzeo mapu i proverio da li su na dobrom putu. Da, bili su na dobrom putu.
„Sada se malo opustio. Pričaće sa mnom”, pomisli ona.
- Ž. te je poslao da se nađeš sa anđelom ovde? - bojažljivo ga je pitala.
- Ne - reče.
„Dobro je, odgovorio mi je”, pomislila je Kris dok je posmatrala vegetaciju koja je izgledala čarobno. Sunce je zalazilo. Da nije nekoliko puta proveravala mapu, i ona bi sumnjala da nisu na pravom putu. Do odredišta ih je delilo manje od deset kilometara, a okolina je odavala utisak da su veoma, veoma daleko.
- Ž. nije rekao da dođem baš ovde - nastavi Paulo. - Bilo koje mesto bi poslužilo, ali ovde imam kontakt, znaš na šta mislim?
Naravno da je znala. Paulo je uvek imao kontakte. On ih je nazivao članovima Tradicije, ali ona ih je u svom dnevniku zvala Zaverenici. Postoji mnogo više veštica i čarobnjaka nego što ljudi sanjaju.
- Neko ko razgovara s anđelima?
- Nisam siguran. Ž. je jednom u prolazu pomenuo nekog Majstora Tradicije, koji ovde živi i koji zna kako se razgovara s anđelima. Ali može biti da su to samo glasine.
Možda je bio ozbiljan. Ali Kris je znala da je sasvim moguće da je nasumično izabrao jedno od mnogih mesta na kojima ima kontakte. Mesto na kojem će biti daleko od svakodnevnog života, gde će moći da se koncentriše na Nesvakidašnje.
- A kako ćeš da razgovaraš sa svojim anđelom?
- Ne znam.
„Kakav čudan način života”, pomisli. Pogledom je pratila muža dok je išao ka Indijanki da plati račun. Znao je samo da treba da razgovara s anđelima i to je bilo sve! Ostaviti ono što je radio, sesti u avion, leteti dvanaest sati do Los Anđelesa, voziti šest sati do te pumpe, skupiti dovoljno strpljenja da se ostane tamo četrdeset dana, i sve to da bi razgovarao - ili još bolje, da bi pokušao da razgovara - s anđelom čuvarom!
Nasmešio joj se, a ona mu uzvrati osmeh. Na kraju krajeva, nije bilo tako loše. Imali su svakodnevne nesuglasice, morali su da plaćaju račune, vode kućne finansije, odlaze u kurtoazne posete, prelaze preko teških trenutaka.
Ali još uvek su verovali u anđele.
- Uspećemo - reče ona.
– Hvala za to „mi” - odgovori on. - Ali ovde sam ja Čarobnjak.
Devojka koja radi na pumpi reče da idu u dobrom pravcu. Vozili su se još deset minuta, ovoga puta je radio bio isključen. Peli su se blagom uzbrdicom, ali tek kada su stigli na vrh i pogledali dole put koji su prešli, shvatili su koliko visoko su se popeli. Svih šest sati su se polako peli, a da nisu ni primetili.
Međutim, stigli su.
Paulo je parkirao pored puta i isključio motor. Ona je još uvek gledala pozadi da se uveri da li je zaista mogla da vidi zeleno drveće, biljke, vegetaciju. Da, mogla je.
A ispred nje, širinom celog horizonta prostirala se Mohave. Ogromna pustinja koja se protezala preko pet američkih država i zahvatala i Meksiko; pustinja koju je toliko puta gledala u kaubojskim filmovima dok je bila mala, pustinja u kojoj su se nalazila mesta čudnih naziva - kao Šuma duge ili Dolina smrti.
Biografija
Paulo Koeljo
Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 140 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 37 miliona primeraka.Paulo Koeljo vodio je izuzetno zanimljv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar.Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put hodočasnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.Nakon Alhemičara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još osam knjiga: Brida (1990), Valkirije (1992), Maktub (1994), Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (1994), Peta gora (1996), Priručnik za ratnika svetlosti (1997), Veronika je odlučila da umre (1998)i Đavo i gospođica Prim. Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler-listama u velikom broju zemalja na svim kontinerntima.Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našim srcima.Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima. Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: "Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog"; nedavno je pristupio Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Bambi (Nemačka 2000), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([panija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija "95, "96, "97, "98, "99, 2000), Mežunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995).
Slične knjige
