O plakanju

Deca placu kad izgube ono sto samo deca razumeju
Ne placite pred decom, ne ucite ih plakanju, neka placu sama
Placemo - to je poslednje sto za nekoga mozemo uciniti
Ne placemo za dobrim ljudima vec za njihovom dobrotom
Gledamo u proslost kroz suze pa nam se cini lepsa nego sto je bila
Tudje nesrece ne mogu nam pomoci da ne oplakujemo svoju
Odlaze dobri ljudi, placu gori od njih
Suza mudraca je u njegovoj mudrosti
Placemo za onim sto nemamo a sramota nas je od svega sto imamo
Sto vise imamo, sve vise placemo za onim sto nemamo
Placemo - poslednji put volimo one koje smo voleli
Placemo i razgovaramo sa onima kojih nema
Sto vise placu, sve manje zale
Umorila se tuga od plakanja
Ne vredi plakati. Plakati treba u mladosti kad ima leka i izlaza

Rođen je 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije-Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 1984. godine u Beogradu.
Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981) aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

Autobiografija:
"... Ja sam brzo naucio da pisem stihove... To je jedna vestina koju sam brzo savladao: vesto i lako pisati pesme. Medjutim, mogao sam pisati pesme ni o cemu... I to nisu bile nikakve pesme... Ja sam se dugo mucio da to sto znam zaboravim, a da dodjem do neceg drugog, sto ne znam... Mislim, mnogo sam kasnije dosao do sam poezije... Pre sam naucio da pisem pesme nego sto sam poceo razumevati, u pravom smislu, poeziju!... I mnogo mi je vremena trebalo da dodjem nekako do neke sustine, da se oslobodim te tehnike i vestine, i tako, nekoliko godina sam pisao lose pesme, kojih se vise i ne secam, i koje nikada u knjizi nisam objavio..."