740 din. | Don HuanAutor: Gonsalo Torente Baljester Prevodilac: Ana Marković Naslov originala: Don Juan / Gonzalo Torrente Ballester Rođen kao Andalužanin, a Galisijac po opredeljenju, Torenteov Don Huan oseća se pre svega kao Tenorio – veoma je veran porodici i tradiciji. Doteran i s crnim naočarima, danas se ističe u Parizu kao nekad ranije u Sevilji. Uvek je u društvu Leporela, đavolka koji se skriva pod maskom naklonosti ka teologiji i redovnicima. Uvek je tu i neka žena koja bi ga progonila, tako da ga svuda prati Sonja, lepa crvenokosa Šveđanka. Sa četiri veka za sobom, nije naročito raspoložen za tumaranje, ali ne može da se prikloni večnom odmoru, pošto su mu zabranjeni i nebeski mir i paklene muke. Uprkos svemu, ne nedostaje mu poletnosti da se uvuče u pripovedačevo telo i izdiktira mu, u lepoj i odmerenoj prozi, priču o svom životu, punu pustolovina i ljubavisanja. Osuđen da živi sve dok ima ljudi koji veruju u njegovo postojanje, obitava na nestalnom rubu između čarolije i sna.Ovo je zaplet kojim nam Torente Baljester predstavlja jednog Don Huana zavodljivijeg i maštovitijeg nego ikada i ostavlja čitaoca, na samom kraju, kao zadovoljnu žrtvu, koju je izigrao sam Zavodnik. Imamo ovu knjigu u antikvrnici: 1 Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Španska književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
odlomakbiografijaDetalji
Izdavač: LAGUNA
Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-521-0379-9
Redni broj izdanja: 1
Format: 20 cm
Broj strana: 380
Povez: Broširani povez
Odlomak
Biografija
Gonsalo Torente Baljester
Gonsalo Torente Baljester je, nema sumnje, jedan od španskih pisaca koji su obeležili književnost na španskom jeziku XX veka. Njegov opus obuhvata sve žanrove osim poezije. Najveći deo svoje stvaralačke energije ipak je posvetio romanima. Međutim, ništa manje nije značajna ni njegova delatnost istoričara književnosti. Rođen je 1911. a umro 1999. godine u Salamanki. Dobitnik je brojnih književnih nagrada: Nacionalne 1981. godine, Princa od Asturijasa 1982. i Servantesove, svakako najprestižnije nagrade za književnost na španskom jeziku, 1985. godine. Posebno se isticao sposobnošću sintetizovanja realističkog stila i mašte. Primajući Servantesovu nagradu, u svom govoru je, između ostalog, rekao: „Pisac neizbežno živi u stvarnosti, ali i pored toga, samo računa sa njom kao sirovinom svoje umetnosti, sa onim što od nje može da dobije ili primi; odnos čoveka sa stvarnim nazivamo iskustvom. Iskustvo umetnika ima svoje posebnosti. Kao i piščevo. Ali pisac se ne može svesti na preuzimanje materijala iz iskustva stvarnog, na njegovo preoblikovanje, davanje drugačijeg redosleda, drugačije strukture, nego, pored toga, on mora da preispituje njegovo značenje. Postoji, dakle, neko ko pred tako spoznatom i doživljenom stvarnošću zauzima radikalan stav... Ja pripadam generaciji pisaca koja se pre svega starala da pronađe taj smisao.“
