Priča o utopijama

Prica o utopijama je mozda najoriginalnije zamisljena studija utopijskogfenomena koja je do sada napisana. Posle nacelnih i detaljnih razmatranjanajvaznijih dela klasicne utopijske literature, Mamford pomera fokus na"drustvene mitove" i politicke pokrete cije su ambicije i projekcije, od XIXveka na ovamo, presudno uticale na stanje sveta u kojem zivimo. Tako sePrica o utopijama prosiruje na sve srodne pokusaje razresenja drustveneagonije, u kojoj utopisti nisu hteli da vide sudbinu - sto je njihov mozdanajvazniji doprinos, nezavisno od konkretnih zamisli i predloga.Kao sto primecuje Mamford, ljudi s Markiskih ostrva nisu pokazivaliutopijski impuls; tamo nema strogih, ali pravednih Cuvara iz PlatonoveRepublike; nema ni Belamijevih radnih armija, niti Herckinog knjigovodstva;nema, u projekciji, ni Morisove pastoralne idile (verovatno najljudskije odsvih utopija s kojima cemo se ovde sresti). Posto ljudi od zivota nisunapravili pakao na zemlji, pitanje Izlaska se i ne postavlja. Mi smo sebiizgleda nametnuli duzi i tegobniji put - samo zato da bismo se, mozda, akoza to jos uvek ima uslova, vratili na nacin zivota koji ne bi proizvodiotoliko otpora i poremecaja.Iako nije propustio da naglasi autoritarni i cesto despotski karakterklasicnih utopija, pocevsi od Platonovih i Morovih idealnih zajednica,Mamford im ipak odaje priznanje zbog nastojanja da urede svet koji je unekim bitnim crtama ostajao ili pokusavao da ostane ljudski. Pocetkom XIXveka taj impuls se skoro potpuno gubi.