486 din. | Objava broja 49Autor: Tomas Pinčon Prevodilac: David Albahari Naslov originala: Crying of Lot 49 / Thomas Pynchon Pozvana da izvrši testament svog veoma bogatog bivšeg ljubavnika, Edipa Mas nabasava na izvesnu misteriju. I dok luta Kalifornijom sredinom šezdesetih godina 20. veka, pokušavajući da odgonetne tu tajnu, Edipa po prvi put oseća jedan veći, širi univerzum, izgubljenu, odbeglu stvarnost tik ispod mirne površine za koju veruje da je poznaje. Svojom urnebesno komičnom paranojom i dirljivim metafizičkim monologom, ova knjiga predstavlja znak prepoznavanja Pinčonovog jedinstvenog stila. Da li se radi o romanu misteriji? Apsolutno, dokle god imate na umu da je misterija u samom srcu svega što postoji. „Paranoja, entropija i teorija informacija predstavljaju tri glavne tačke Pinčonove poetike. Ove tri naizgled neknjiževne odrednice mogu čudno da zazvuče u okružju Pinčonove proze, koja pokazuje uticaje i podsticaje svih mogućih književnih pravaca i najraznovrsnijih autora, ali jezik nauke – kojim se on često služi – može preciznije da odrazi paradoks sveta gde rad na ostvarivanju reda stvara još veći nered. Uostalom, i tri osnovna elementa Pinčonovog pripovedanja govore, svojim jezikom, o gubitku – svesti, stvarnosti, energije, smisla.” Iz predgovora Davida Albaharija „Pršti od komike, reči lete, satira eksplodira.“ New York Times „Delo virtuoza proze... Njegov složeni simbolički red blizak je Džojsovom Uliksu.“ Chicago Tribune „Zagonetna, intrigantna, književna i istorijska priča sa jasnim evropskim prizvukom.“ San Francisco Examiner „Satiričnom oku gospodina Pinčona ništa ne promiče – rokenrol pevači, desničarski ekstremisti i supkulturni milje južne Kalifornije.“ Library Journal Tomas Pinčon spada u red kultnih autora savremene američke proze. Po mišljenju kritike jedan je od najznačanijih autora 20. veka. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost Ostali naslovi iz oblasti: Romani        |
detalji
biografijaDetalji
Izdavač: CAROBNA KNJIGA
Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7702-038-5
Redni broj izdanja: 1
Format: 21 cm
Broj strana: 178
Biografija
Tomas Pinčon
Tomas Pinčon je rođen 8. maja 1937. u Glen Klou, na Long Ajlendu, u Njujorku, kao jedno od troje dece.
Pinčon je završio srednju školu „Ojster Bej”, gde je dobio priznanje za „učenika generacije”. U to vreme je počeo da objavljuje pripovetke u školskom časopisu. Ovi rani tekstovi sadrže književne motive i teme kojima će se vraćati tokom cele karijere: čudna imena, nezreo humor, nelegalna upotreba droga i paranoja. Po završetku srednje škole, sa navršenih 16 godina, Pinčon počinje da pohađa primenjenu fiziku na Univerzitetu Kornel, ali nakon dve godine napušta fakultet i odlazi u mornaricu. Godine 1957. vraća se studiranju na istom univerzitetu, ali sada se upisuje na književnost. Tokom studiranja pohađao je i časove književnosti kod Vladimira Nabokova, koji je u to vreme predavao na njegovom univerzitetu. Na Kornelu je stekao najboljeg prijatelja – Ričarda Farinu – sa kojim će se družiti sve do njegove smrti, i kojem je posvetio svoj najpoznatiji roman Duga gravitacije. Fakultet je završio 1959. Svoju prvu zrelu priču, Mala kiša, objavio je u maju 1959. u časopisu Cornell Writer.
Nakon toga dve i po godine radi u Boingu kao tehnički crtač.
Kada mu je 1963. objavljen prvi roman, kratkog naziva V., posvetio se književnosti. Za ovu knjigu dobio je nagradu Fondacije Vilijama Foknera za najbolji debitantski roman godine.
Njegova sledeća dva romana, Objava broja 49 i Duga gravitacije, učinili su ga jednim od najcenjenijih savremenih pisaca, a mnogi kritičari su ova dela svrstali među najbolje romane 20. veka. Za roman Duga gravitacije dobio je Američku nagradu za književnost (National Book Award) i redovno je u konkurenciji za Nobelovu nagradu za književnost. Njegova dela obuhvataju čitav spektar tema i oblasti, uključujući istoriju, nauku i matematiku.Sredinom šezdesetih potpuno se povukao iz javnosti, tako da je mesto njegovog boravka već više od četiri decenije nepoznato. Dostupan je veoma mali broj njegovih fotografija, i sve su iz njegove mladosti, tako da malo ko sem njegovih najbližih prijatelja i saradnika zna kako on danas izgleda. Pojavio se na snimanju dve epizode Simpsonovih, gde je glas pozajmio svome liku, koji nosi kesu na glavi. Takođe, na sopstveni zahtev, sreo se i sa Salmanom Rušdijem.
Nakon duže pauze, od devedesetih naovamo napisao je još tri romana, Vajnlend, Mejson i Dikson i Protiv dana, koji su, kao i prethodna dela, naišli na izuzetan prijem kod publike i kritike.
Pinčon je završio srednju školu „Ojster Bej”, gde je dobio priznanje za „učenika generacije”. U to vreme je počeo da objavljuje pripovetke u školskom časopisu. Ovi rani tekstovi sadrže književne motive i teme kojima će se vraćati tokom cele karijere: čudna imena, nezreo humor, nelegalna upotreba droga i paranoja. Po završetku srednje škole, sa navršenih 16 godina, Pinčon počinje da pohađa primenjenu fiziku na Univerzitetu Kornel, ali nakon dve godine napušta fakultet i odlazi u mornaricu. Godine 1957. vraća se studiranju na istom univerzitetu, ali sada se upisuje na književnost. Tokom studiranja pohađao je i časove književnosti kod Vladimira Nabokova, koji je u to vreme predavao na njegovom univerzitetu. Na Kornelu je stekao najboljeg prijatelja – Ričarda Farinu – sa kojim će se družiti sve do njegove smrti, i kojem je posvetio svoj najpoznatiji roman Duga gravitacije. Fakultet je završio 1959. Svoju prvu zrelu priču, Mala kiša, objavio je u maju 1959. u časopisu Cornell Writer.
Nakon toga dve i po godine radi u Boingu kao tehnički crtač.
Kada mu je 1963. objavljen prvi roman, kratkog naziva V., posvetio se književnosti. Za ovu knjigu dobio je nagradu Fondacije Vilijama Foknera za najbolji debitantski roman godine.
Njegova sledeća dva romana, Objava broja 49 i Duga gravitacije, učinili su ga jednim od najcenjenijih savremenih pisaca, a mnogi kritičari su ova dela svrstali među najbolje romane 20. veka. Za roman Duga gravitacije dobio je Američku nagradu za književnost (National Book Award) i redovno je u konkurenciji za Nobelovu nagradu za književnost. Njegova dela obuhvataju čitav spektar tema i oblasti, uključujući istoriju, nauku i matematiku.Sredinom šezdesetih potpuno se povukao iz javnosti, tako da je mesto njegovog boravka već više od četiri decenije nepoznato. Dostupan je veoma mali broj njegovih fotografija, i sve su iz njegove mladosti, tako da malo ko sem njegovih najbližih prijatelja i saradnika zna kako on danas izgleda. Pojavio se na snimanju dve epizode Simpsonovih, gde je glas pozajmio svome liku, koji nosi kesu na glavi. Takođe, na sopstveni zahtev, sreo se i sa Salmanom Rušdijem.
Nakon duže pauze, od devedesetih naovamo napisao je još tri romana, Vajnlend, Mejson i Dikson i Protiv dana, koji su, kao i prethodna dela, naišli na izuzetan prijem kod publike i kritike.
