Rihard Vagner: konstruktor "istinske" realnosti

Konstruktor "istinske" realnosti, Rihard Vagner podredio je čitavo svoje umetničko i intelektualno delo promeni postojećeg sveta, za koji je smatrao da propada. Zarad pokretanja procesa regeneracije i njene konačne realizacije, Vagner je utemeljio i Bajrojtske svečanosti, svojevrsnu umetničko-religioznu pozorišno-svečarsku instituciju. Bajrojtske svečanosti su prema njegovoj zamisli postale jedinstveno mesto i jedinstvena prilika da publika ne samo vidi/čuje Prsten Nibelunga i Parsifala, u kojima je Vagner umetnički konstruisao "istinsku" realnost, nego i da ta dela oseti kao "komad svetle budućnosti". Korak po korak, rekonstruišući intelektualni i umetnički razvoj nemačkog kompozitora, kao i istorijski kontekst i tradiciju na koju se oslanjao, Dragana Jeremić-Molnar detalnjo objašnjava proces sazrevanja i uobličenja Vagnerove vizije sveta i uloge umetnosti u tako vidjenom svetu: njegov cilj bio je da posetioce Bajrojtskih svečanosti izloži snažnom utisku da prisustvuju nečemu zaista realnom, navede ih da osete duh zajedništva i podstakne ih da doživljenu "istinsku" realnost učine zaista stvarnom pokretanjem lanca političkih, socijalnih, moralnih i kulturnih promena u Nemačkoj (i čitavom svetu).