1836 din. | Istraživačko novinarstvokontekst i praksaPrevodilac: Lazar Pašćanović, Đorđe Trajković, Jelena Petrović, Urednik: Hjugo de Berg;, Autor pogovora: Divna Vuksanović; Naslov originala: Investigative Journalism / edited by Hugo de Burgh Dužnost svakog novinara je da otkriva istinu. Novinari-istraživaci nastoje da dodu do istine tamo gde je ona skrivena zato što to nekome odgovara. Teme biraju na osnovu osecanja šta je ispravno, a šta pogrešno, moralnog osecanja, ali u obavljanju istraživanja nastoje da budu nepristrasni kad je rec o dokazima. Ne zadovoljavaju se neslaganjem s nacinom na koji je društvo organizovano i ukazuju da je ono neuspešno zbog sopstvenih nedostataka. Prema recima novinara Alana Rasbridžera: "Svako novinarstvo je u vecoj ili manjoj meri istraživacko, ali istraživacko novinarstvo - iako je taj izraz u odredenoj meri tautologija - takvo je zato što zahteva više, zato što je istraživacki element u njemu toliko naglašen". Iako se nadamo da ce ova knjiga imati širok krug citalaca, ona je prvenstveno namenjena studentima medija. Istraživacko novinarstvo za njih predstavlja vrstu novinarstva - zato želimo da ga stavimo u odgovarajuci kontekst da bismo videli kako na njega gledaju oni koji se njime bave i gde mu je mesto u širem okviru javnih poslova i proucavanja medija. Ova knjiga nije prirucnik. Iako pojedini autori ove knjige profesionalno predaju novinarstvo, oni smatraju da studenti novinari ne bi trebalo samo da prihvataju norme te profesije, bez uvida u njihova ogranicenja. U ovoj knjizi nacicete podatke o gotovo svim znacajnim analizama istraživackog novinarstva u Velikoj Britaniji, ali i o nekim americkim. Posle svakog poglavlja sledi bibliografija, ali i sažet izbor dodatne literature. Hjugo de Berg je viši predavac na Odeljenju za medije i komunikacije, na koledžu Goldsmit pri Londonskom univerzitetu. Debora Cejmbers je profesor sociologije komunikacija i kulture na univerzitetu Notingem Trent. Mark Darsi je producent na BBC-ju. Kerol Fleming je viši predavac u Centru za radio i televizijske programe i novinarstvo univerziteta Notingem Trent. Metju Kiran je lektor za filozofiju na Univerzitetu u Lidsu. Džil Mur je zamenik direktora Centra za radio i televizijske programe i novinarstvo univerziteta Notingem Trent i strucnjak za medijsko pravo. Svi su clanovi Centra za istraživanje medjunarodnih komunikacija i kulture Univerziteta Notingem Trent, na cijem celu je profesor Džon Tomlinson. Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Novinarstvo Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija        |
detalji
prikazDetalji
Izdavač: CLIO
Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7102-263-7
Format: 22 cm
Broj strana: 521
Prikazi
18.08.07 Danas
ČITALIŠTE
Tijelo njenog tijela / Istraživačko novinarstvo / Filozofija zla / Malo ostrvo
Slavenka Drakulić
Tijelo njenog tijela
Samizdat B92, 2007.
prevela Rujana Jeger
Podnaslov ovog dela je - priče o dobroti., a tema više nego intrigantna. Naime, godine 2000, Slavenki Drakulić je presađen bubreg, a donator je bila živa, anonimna darovateljka. Već u bolnici, spisateljica je poželela da upozna donatorku, želela je da upozna nekoga ko je odlučio da daruje deo svog tela nepoznatoj osobi i to bez ikakve novčane naknade. Ovo je knjiga o susretima Slevenke Drakulić ne samo sa osobom koja je njoj pomogla, već i sa nizom američkih donatora, koji su odlučili da nesebično poklone svoje organe, kako bi pomogli nekome ko je bolestan. U svetu u kome se najmanje i najređe očekuje dobrota, spisateljica Slavenka Drakulić napisala je, na osnovu svog i iskustva drugih ljudi, delo posvećeno upravo dobrim ljudima i dobrim delima, analizirajući pri tom sebe, sopstvene emocije i reakcije na činjenicu da joj je takvim, specifičnim poklonom, proudužen život i vraćena nada. Tijelo njenog tijela prva je knjiga na ovu osetljivu temu objavljena kod nas. Ovo je literarna studija koja baca novo svetlu i na fenomen bolesti, nade, ozdravljenja, dobrote, pomoći, o kojima se i govori i piše tako retko.
Istraživačko novinarstvo
priredio Hjugo de Berg
Clio, 2007.
preveli Đorđe Trajković, Jelena Petrović i Lazar Pašćanović
Istraživačko novinarstvo je novinarstvo koje se smatra elitnim i najcenjenijim u žurnalističkoj profesiji. "Novinar je osoba koja se, bez obzira na medij u kome deluje, bavi otkrivanjem istine i utvrđivanjem koliko se od nje odstupa. Opšti naziv za takvo novinarstvo je istraživačko novinarstvo, i ono se od naizgled sličnih aktivnosti kojima se bavi policija, advokati, revizori i nadzorni organi, razlikuje u tome što nije ograničeno predmetom istraživanja, ne temelji se na zakonu i u bliskoj je vezi sa publicitetom", kaže priređivač ovog dela, Hjugo de Berg. Ovo delo namenjeno je svima koji žele da o suštini novinarske profesije saznaju više, ali će prevashodno koristiti studentima žutnaslistike, izučavaocima medija i čitalačkoj publici koju zanima budućnost istraživačkog žurnalizma. Hjugo de Berg, priređivač ovog dela, grupiše materiju o kojoj govori u više poglavlja, a autori, univerzitetski profesori u Britaniji, govore o istraživačkom novinarstvu kao pouzdanosti više vrste, o nastanku istraživačkog novinarstva, promeni njegovog konteksta, globalizaciji medijskih programa, zakonskim i etičkim okvirima istraživačkog novinarstva, odnosu novinarastva i interneta. No, drugi deo knjige odnosi se na primere iz prakse: istraživanje korupcije u korporacijama, odnosu lokalne vlasti i javne odgovornosti, razotkrivanju sudskih grešaka koju je radio BBC, odnosu visoke politike i niskog ponašanja.
Laš Fr. H. Svenson
Filozofija zla
Geopoetika, 2006.
prevela Nataša Ristivojević-Rajković
Zlo je sveprisutan fenomen o kome se malo piše. Upravo zbog toga ovo Svensonovo delo jeste dragocenije. Ovo delo nije istorija zla, iako se poziva na istorijske izvore. Autor , Laš Svenson, ograničio se da u knjizi piše o pojedinim i najvažnijim aspektima zla. Centralno mesto u ovom filozofskom pristupu fenomenu zla pripada čoveku. Cilj ove knjige nije da otkrije koren zla, niti da nađe izvor iz koga ističu sva zla, već pre svega da opiše neke karakteristike ljudskog delovanja., pozitvne i negativne mogućnosti koje se u njemu nalaze. Za Svensona, osnovno pitanje nije: "Šta je zlo?", već: "Zbog čega činimo zlo?", kao i postulat da najveći problem čovečanstva nije višak agresije, koliko nedostatak razmišljanja. Svensonova teza je da egoizam u osnovi uzrokuje daleko manje ubistava i napada nego nepromišljeno, nesebično predavanje "višim" ciljevima. A ravnodušnost je, po mišljenju autora, zaslužna za još više žrtava - naročito u odnosu na ljude koji se ne nalaze u našoj neposrednoj blizini. Filozofija zla studiozno je razmatranje fenomena zla. Ovo delo poziva na promišljanje ljudskog delovanja i promenu postupaka i ponašanja. Svensona naši čitaoci znaju po knjigama Filozofija mode i Filozofija dosade, koje je , takođe, na srpskom objavila Geopoetika.
Andrea Levi
Malo ostrvo
Laguna, 2007.
preveo Goran Kapetanović
Andrea Levi engleska je spisateljica, rođena u porodici Jamajkanaca. Do sada je dobila nagradu Orindž za prozu, Vitbredovu nagradu za roman, kao i Književnu nagradu Komonvelta. Malo ostrvo je njen najčitaniji roman u Engleskoj, ocenjen od kritike kao "štivo koje veoma živo dočarava atmosferu četrdesetih godina dvadesetog veka, a kroz živote četvoro protagonista slikovito prikazuje sukobe i rasističke stavove toga doba". Radnja romana događa se u Engleskoj. Godina je 1948. i ova zemlja tek pokušava da prevaziđe posledice nedavno završenog rata. Susedi Kvini Blaj negoduju zbog toga što je primila Jamajkance kao podstanare, ali ona ne zna ni kada će se ni da li će se njen muž Bernard vratiti iz Indije, gde je tokom rata dospeo. Gilbert Džozef, jedan od glavnih junaka romana, jedan je od nekoliko hiljada Jamajkanaca koji su stupili u RAF da bi se borili protiv Hitlera. Kada se u Englesku vratio kao civil, otkrio je da se ljudi prema njemu ponašaju sasvim drugačije od onoga kako je očekivao. Gilbertova žena Hortens, takođe se iznenadila prilikama koje su je dočekale u Londonu. Ona se nadala novom životu, a naišla je na - zidove nerazumevanja. Andrea Levi vešto meša humor, blagu ironiju, laki sarkazam, ali ni u jednom trenutku romana ne gubi nepristrasnost, a njeno pripovedanje ritam i napetost.
Sanja Domazet
Tijelo njenog tijela
Samizdat B92, 2007.
prevela Rujana Jeger
Podnaslov ovog dela je - priče o dobroti., a tema više nego intrigantna. Naime, godine 2000, Slavenki Drakulić je presađen bubreg, a donator je bila živa, anonimna darovateljka. Već u bolnici, spisateljica je poželela da upozna donatorku, želela je da upozna nekoga ko je odlučio da daruje deo svog tela nepoznatoj osobi i to bez ikakve novčane naknade. Ovo je knjiga o susretima Slevenke Drakulić ne samo sa osobom koja je njoj pomogla, već i sa nizom američkih donatora, koji su odlučili da nesebično poklone svoje organe, kako bi pomogli nekome ko je bolestan. U svetu u kome se najmanje i najređe očekuje dobrota, spisateljica Slavenka Drakulić napisala je, na osnovu svog i iskustva drugih ljudi, delo posvećeno upravo dobrim ljudima i dobrim delima, analizirajući pri tom sebe, sopstvene emocije i reakcije na činjenicu da joj je takvim, specifičnim poklonom, proudužen život i vraćena nada. Tijelo njenog tijela prva je knjiga na ovu osetljivu temu objavljena kod nas. Ovo je literarna studija koja baca novo svetlu i na fenomen bolesti, nade, ozdravljenja, dobrote, pomoći, o kojima se i govori i piše tako retko.
Istraživačko novinarstvo
priredio Hjugo de Berg
Clio, 2007.
preveli Đorđe Trajković, Jelena Petrović i Lazar Pašćanović
Istraživačko novinarstvo je novinarstvo koje se smatra elitnim i najcenjenijim u žurnalističkoj profesiji. "Novinar je osoba koja se, bez obzira na medij u kome deluje, bavi otkrivanjem istine i utvrđivanjem koliko se od nje odstupa. Opšti naziv za takvo novinarstvo je istraživačko novinarstvo, i ono se od naizgled sličnih aktivnosti kojima se bavi policija, advokati, revizori i nadzorni organi, razlikuje u tome što nije ograničeno predmetom istraživanja, ne temelji se na zakonu i u bliskoj je vezi sa publicitetom", kaže priređivač ovog dela, Hjugo de Berg. Ovo delo namenjeno je svima koji žele da o suštini novinarske profesije saznaju više, ali će prevashodno koristiti studentima žutnaslistike, izučavaocima medija i čitalačkoj publici koju zanima budućnost istraživačkog žurnalizma. Hjugo de Berg, priređivač ovog dela, grupiše materiju o kojoj govori u više poglavlja, a autori, univerzitetski profesori u Britaniji, govore o istraživačkom novinarstvu kao pouzdanosti više vrste, o nastanku istraživačkog novinarstva, promeni njegovog konteksta, globalizaciji medijskih programa, zakonskim i etičkim okvirima istraživačkog novinarstva, odnosu novinarastva i interneta. No, drugi deo knjige odnosi se na primere iz prakse: istraživanje korupcije u korporacijama, odnosu lokalne vlasti i javne odgovornosti, razotkrivanju sudskih grešaka koju je radio BBC, odnosu visoke politike i niskog ponašanja.
Laš Fr. H. Svenson
Filozofija zla
Geopoetika, 2006.
prevela Nataša Ristivojević-Rajković
Zlo je sveprisutan fenomen o kome se malo piše. Upravo zbog toga ovo Svensonovo delo jeste dragocenije. Ovo delo nije istorija zla, iako se poziva na istorijske izvore. Autor , Laš Svenson, ograničio se da u knjizi piše o pojedinim i najvažnijim aspektima zla. Centralno mesto u ovom filozofskom pristupu fenomenu zla pripada čoveku. Cilj ove knjige nije da otkrije koren zla, niti da nađe izvor iz koga ističu sva zla, već pre svega da opiše neke karakteristike ljudskog delovanja., pozitvne i negativne mogućnosti koje se u njemu nalaze. Za Svensona, osnovno pitanje nije: "Šta je zlo?", već: "Zbog čega činimo zlo?", kao i postulat da najveći problem čovečanstva nije višak agresije, koliko nedostatak razmišljanja. Svensonova teza je da egoizam u osnovi uzrokuje daleko manje ubistava i napada nego nepromišljeno, nesebično predavanje "višim" ciljevima. A ravnodušnost je, po mišljenju autora, zaslužna za još više žrtava - naročito u odnosu na ljude koji se ne nalaze u našoj neposrednoj blizini. Filozofija zla studiozno je razmatranje fenomena zla. Ovo delo poziva na promišljanje ljudskog delovanja i promenu postupaka i ponašanja. Svensona naši čitaoci znaju po knjigama Filozofija mode i Filozofija dosade, koje je , takođe, na srpskom objavila Geopoetika.
Andrea Levi
Malo ostrvo
Laguna, 2007.
preveo Goran Kapetanović
Andrea Levi engleska je spisateljica, rođena u porodici Jamajkanaca. Do sada je dobila nagradu Orindž za prozu, Vitbredovu nagradu za roman, kao i Književnu nagradu Komonvelta. Malo ostrvo je njen najčitaniji roman u Engleskoj, ocenjen od kritike kao "štivo koje veoma živo dočarava atmosferu četrdesetih godina dvadesetog veka, a kroz živote četvoro protagonista slikovito prikazuje sukobe i rasističke stavove toga doba". Radnja romana događa se u Engleskoj. Godina je 1948. i ova zemlja tek pokušava da prevaziđe posledice nedavno završenog rata. Susedi Kvini Blaj negoduju zbog toga što je primila Jamajkance kao podstanare, ali ona ne zna ni kada će se ni da li će se njen muž Bernard vratiti iz Indije, gde je tokom rata dospeo. Gilbert Džozef, jedan od glavnih junaka romana, jedan je od nekoliko hiljada Jamajkanaca koji su stupili u RAF da bi se borili protiv Hitlera. Kada se u Englesku vratio kao civil, otkrio je da se ljudi prema njemu ponašaju sasvim drugačije od onoga kako je očekivao. Gilbertova žena Hortens, takođe se iznenadila prilikama koje su je dočekale u Londonu. Ona se nadala novom životu, a naišla je na - zidove nerazumevanja. Andrea Levi vešto meša humor, blagu ironiju, laki sarkazam, ali ni u jednom trenutku romana ne gubi nepristrasnost, a njeno pripovedanje ritam i napetost.
Sanja Domazet
Slične knjige
