Izabrane pripovetke - Čehov

Anton Pavlovič Čehov (1860-1904) do danas je ostao nedostižan majstor kratke prozne forme, uvek svež i nov, čitak i prepoznatljiv, pisac koji je u svom obimnom opusu ustanovio ili bar začeo gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedanja - od lirske proze i kratke priče, do jednominutnih i apsurdnih priča, od impresionističkih povesti i pripovedaka sa "nultim završetkom" do postupaka uočljivih u francuskom "novom romanu"... Upravo stoga, domet, uticaj i raspon Čehovljeve umetnosti kratke priče i Čehovljeve ironije do danas nisu do kraja iscrpeni i sagledani, i stoga se on s pravom smatra klasikom svetske književnosti.
"Čovek je ono u šta veruje", bio je omiljen Čehovljev kredo. Možda upravo zato što se u "gluvim osamdesetim" 19. veka već uveliko osećala kriza vere u svim svojim vidovima: vere u Boga i čoveka dostojnog poštovanja, u vrednosti epohe čiji se kraj već nazirao. Na meti Čehovljevog podsmeha i ironije našli su se licemerje, malograđanština, provincijska učmalost, ćiftinska psihologija, zaostalost, melodramski zanosi i jeftine ljubavne patnje, dokolica i pretenciozno moralisanje o smislu života, izveštačenost i nadmeno mudrovanje o dobru i zlu, naklapanje o traćenju vremena i promašenim sudbinama "suvišnih" ljudi.