Boja trule višnje

Srba Ignjatović (iz recenzije): UKLETO BLAGO, TRAGIČNE LJUBAVI I UZBUDLJIVA ROMANESKNA PRIČA
Roman "Boja trule višnje" od onog je "štofa" od kojeg se prave bestseleri. Kada čitalac u njega zađe, kada se sa tim štivom saživi, biva plemenito ulovljen u zamku razgranate, dinamične, intrigantne fabule koja ga vodi sve dalje i dalje. Njen početak, premda lociran u godinu 1940. nalikuje na zbivanja iz još davnijih vremena. Mladi Bogoljub u mrkloj noći, lutajući po šumi, slučajno nailazi na leš muškarca uz koji leži kesa sa zlatnicima. To nađeno tuđe blago uskoro će postati zaloga opstanka njegove porodice. Ali, kako blago nije bilo samo tuđe, već i oteto, a po patrijarhalnom moralnom kodeksu tuđe i pogotovu oteto, jeste prokleto, zla kob će pasti na Bogoljubovu porodicu otvarajući, kako će se ispostaviti, čitav lanac tragičnih zbivanja. Tako naznačena uvodna priča presečena je naglim skokom u savremenost. Promenjena je i pozornica zbivanja. Ruralnu, patrijarhalnu sredinu smenjuje urbano velegradsko poprište. A zatim sledi brza eksplikacija, nalik na nagoveštaj bure.Ovaj roman je efektno štivo koje ume da ponese čitaoca, da ga uzme "pod svoje". Ta vrlina preporučuje ga pažnji najšire publike.

Radoslav Mašić (urednik): Da li se tragična greška može izbeći? Da li život mora teći tokom koji mu je, kao rečno korito, već određen? Da li postoji oproštaj i isceljenje? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovor, možda i nesvesno, traže junaci ove knjige. Sa njima se identifikuje i čitalac koji će u "Boji trule višnje" otkriti nešto drugačiji vidik spoznaje o životu i naći se pred novim izazovom i potrebom vlastite zagledanosti u Sudbinu.Da li je to razgovor sa savešću?

Novica Šolaja (kritički osvrt): Autorka je snažna u poruci, nežna u opisu detalja i atmosfere, stvara delo koje se čita na "dah", koje nije moguće ostaviti "za sutra", što je san vrhunskih romanopisaca.