Oluja sa sunca

1 . P o v r a t a k
Bizeza Dat je zadahtala i zateturala se.
Stajala je. Nije znala gde se nalazi.
Čula se muzika.
Zagledala se u zid koji je prikazivao uvećanu sliku nemogućelepog mladića kako pevuši u starinski mikrofon. Nemoguće, da;on je bio sinteticka zvezda, zbir želja devojcica u godinama kojeprethode pubertetu. „Blagi bože, lici na Aleksandra Velikog.“Bizeza je jedva uspela da odvoji pogled s pokretnih boja zida,s njegove blistavosti. Zaboravila je koliko je sumoran i tmuranbio Mir. Ali to je bio potpuno drugaciji svet.
„Dobro jutro, Bizeza“, oglasio se Aristotel. „Ovo je tvojeuobicajeno buđenje. Dorucak te ceka dole. A evo i jutrošnjihvesti...“
„Ćut!“ Glas joj je zazvucao kao prašnjavo pustinjsko graktanje.„Svakako.“ Sinteticki mladić je nastavio da peva.
Osvrnula se unaokolo. Ovo je bila njena spavaća soba u stanuu Londonu. Izgledala je mala i prenatrpana. Krevet je bioveliki i mekan i u njemu niko nije proveo noć.
Prišla je prozoru. Teške vojnicke cizme ostavljale su udubljenjana tepihu i tragove grimizne prašine. Nebo je bilo sivo usvitanje, a panorama Londona pocela je da izranja iz obrisa.
„Aristotele.“

Artur Klark (1917), kultni autor naučne fantastike, svetsku slavu stekao je romanom 2001: Odiseja u svemiru, koji je dodatno proslavio istoimeni film u režiji Stenlija Kjubrika. Nakon studija matematike i fizike na King"s College u Londonu, Klark se posvetio pisanju knjiga. Klarkova ljubav prema ovim naukama svoj novi izraz našla je kako u njegovim knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je tokom života potpisao. Kao dominantne teme Klarkovog dela, kritika navodi čovekov "duhovni" preobražaj i čovekovu potragu za mestom u univerzumu.