Pod zakletvom

"Paideia" je povodom stogodišnjice Čehovljeve smrti, objavila u izboru i prevodu Miodraga Sibinovića, priče i izvode iz pisama ovog pisca, "Pod zakletvom". U predgovoru, Miodrag Sibinović kaže: "Srpska kultura je u slučaju Čehova pokazala nesumnjivu vitalnost i zrelost. Prihvatila ga je relativno brzo, uprkos nekim umetničkim i vanumetničkim momentima koji su za proces književne i pozorišne recepcije kod nas mogli biti otežavajući (pored ostalog: razlika u stepenu razvijenosti ruske i srpske književnosti, a posebno razlika u stepenu razvijenosti pozorišta krajem XIX i početkom XX veka; Čehovljev odbojan stav savremenog intelektualca prema starinski usmerenim slovenofilima, s jedne strane, kao i odsustvo izliva oduševljenja za socijalističke ideje, s druge)." Sam Čehov, u pismu A.S. Suvorinu, o sebi i piscima svoje generacije, kaže: "Pisci koje nazivamo večitim ili, jednostavno, dobrim i koji nas opijaju, imaju jednu zajedničku i veoma važnu karakteristiku: oni idu nekud i tamo zovu i Vas, i Vi celokupnim svojim bićem, a ne samo umom, osećate da oni imaju nekakv cilj..."Pripovetke Antona Pavloviča Čehova su još za njegovog života prevođene na bugarski, engleski, nemački, poljski, srpski, francuski i češki jezik. Njegove drame su, u izvođenju Hudožestvenog teatra, još od početka XX veka prešle granice Rusije i osvojile svet. Do osamdesetih godina XX veka, Čehovljeva dela su prevedena na stotinak jezika, a stogodišnjica njegove smrti upisana je u kalendar jubileja ukupne svetske kulture UNESKA.

Uprkos bezbrojnim studijama i tumačenjima posvećenim Čehovljevom delu kod nas je još uvek neprevaziđena izuzetna studija Jovana Hristića posvećena Čehovljevom delovanju u teatru, "Čehov, dramski pisac", njegovo delo ostalo je podjednako uzbudljivo, sveže i novo, baš kao i u godinama kada se tek pojavilo na literarnoj sceni. Čini se da je uz Šekspira i Beketa, Čehov na polju drame osvetlio najviše što se osvetliti može: opalizaciju i vibrantnost vazda povredive i nikad do kraja razumljive ljudske duše, a na polju pripovedanja izneo na svetlost dana sve ono što u ogledalu, samo sebi, govori ljudsko srce.

S. D.

U Tokiju je, na stogodišnjicu smrti, Antonu Pavloviču Čehovu podignut spomenik, u svetu se na pozorišnim festivalima igraju samo njegove drame, velike korporacije preuzimaju finansiranje projekata i institucija koje nose ime genijalnog Rusa, a stogodišnjica Čehovljeve smrti upisana je i u kalendar jubileja svetske kulture Uneska.

U Srbiji je Petar Živadinović (Paideja) objavio knjigu odabranih priča i izvoda iz pisama "Pod zakletvom", u izboru i prevodu Miodraga Sibinovića. Knjiga iz dva dela donosi izbor priča iz tridesetotomnog naučnog izdanja objavljenog u Moskvi, dok se u drugom delu knjige nalaze izvodi iz pisama na opšte teme života, umetnosti i književnosti.

Sve priče i pisma su prvi put prevedeni, čak i u slučajevima kada je prevod već postojao, pojedine pripovetke su jezički približene današnjem čitaocu, jer, prema rečima priređivača, to upravo odgovara Čehovu "koji nikada nije ostvarivao estetske efekte arhaičnim jezikom".

Naslov knjige "Pod zakletvom" izveden je iz jednog pisma u kome mladi Čehov odgovara na zamerke da piše o prljavštini života i da je ciničan. U pismu ruski pisac kaže da "umetnička književnost se i naziva umetničkom zato što slika život onakvim kakav je, kakav god on zapravo bio. Pisac nije poslastičar, nije kozmetičar, nije zabavljač. Kad uđe u vodu, ne može da ne pliva, i ma kako mu to teško padalo, on mora da savlada sopstvenu gadljivost i svoju invenciju da ukalja prljavštinom života".

Pisac koji je u Rusiji prve priče objavio 1886. već 1901. preveden je u Nemačkoj, a osvajački pohod je postao nezaustavljiv - do polovine 20. veka preveden je na sve svetske jezike, a do danas su uspeli da saberu čak 92 jezika na kojima se čita pisac za koga je američka spisateljica Kerol Outs rekla: "Kada čitaš Čehova, vidiš da, ma koliko ljudi bili pametni, postoji granica preko koje um ne može da ide. Možeš biti beskrajno pametan, ali tvoj sopstveni svet neće da ti se potčinjava, nećeš moći da vladaš njime"

T. Čanak