Između laži i ironije

Danas
29.02.2000.
Eseji "Izmedju lazi i ironije" Umberta Eka
Eko izmedju lazi i ironije
Eseji "Izmedju lazi i ironije" iz pera Umberta Eka, u izdanju beogradske Paideie, zapravo su cetiri predavanja, "a zajednicko im je to sto svaki od njih ima veze sa strategijama lazi, prerusavanjima, zloupotrebama jezika i ironicnim izokretanjem tih zloupotreba", kaze o njima sam Eko. Eseji iz ove knjige obuhvataju Kaljostrove lazi koje se odnose na reci, ruho, ponasanje, Manconijeve opreke izmedju usmenog jezika i prirodnih znakova, Kampanilina poigravanja jezikom i njegovim kliseima i igre Huga Prata geografijom, koji polazi od pravih mapa, da bi ih pretvorio u malo verovatne vodice. Ova literatura govori, zapravo, o medjusobnoj isprepletanost lazi i ironije, dokazujuci da je ironiji uvek potrebna laz, a da laz uvek u sebi sadrzi i mrvicu ironicnog, primetila je, prilikom predstavljanja ove knjige Elizabet Vasiljevic, prevodilac knjige.
S. D.

Umberto Eko, rođen 1932. godine u Alesandriji ( Pijemont), profesor je semiotike na univerzitetu u Bolonji. Najznačajnija esejistička dela: Otvoreno delo (1962), Traktat o opštoj semiologiji (1975), Kultura informacija i komunikacija (1968), Lector in Fabula (1979), Umetnost i lepo u esteci srednjeg veka (1987), Granice Tumačenja (1990), Šest promenada po šumama proze (1994), Spisi o moralu (1996), Između laži i ironije (1997) i Kant i kljunar (1998). Svetsku reputaciju stekao je romanima Ime ruže (1980), Fukoovo kaltno (1988), Ostrvo dana pređašnjeg (1994) i Baudolino (2001) koji su dobili prestižne nagrade i bili bestseleri u mnogim zemljama u kojima su preveđeni.