01.01.00
Politika
08.03.2000.
PREDSTAVLJENA KNJIGA AKADEMIKA VASILIJA KRESTIĆA
Znameniti Srbi o Hrvatima
Večna tema srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenstva izložena je u ovom delu u deset književno-istorijskih pogleda znamenitih intelektualaca poslednja dva stoleća
Već to što je promocija knjige akademika Vasilija Krestića "Znameniti Srbi o Hrvatima", umesto u Salonu Kluba SANU, kako je bilo planirano, morala da se održi u svečanoj sali zbog velikog broja posetilaca, govori o interesovanju koje je izazvala. Večna tema srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenstva, izložena je u ovom delu u deset književno-istorijskih pogleda znamenitih intelektualaca poslednja dva stoleća - Ilije Garašanina, Jovana Subotića, Slobodana Jovanovića, Svetozara Miletića, Jovana Skerlića, Jakova Ignjatovića, Jovana Dučića, Zmaja...
- Krestićeva knjiga je lekovita i otrežnjujuća, ona me je ubedila da je ideja jugoslovenstva poslužila samo za inkubaciju malih nacija, a mali je broj intelektualaca koji su to prozreli - rekao je na promociji akademik Nikša Stipčević, dodavši da Krestić u ovom delu razobličava neke predrasude. Prema njegovim rečima, Krestić dokazuje da je Štrosmajer, koji je smatran jednim od stubova jugoslovenstva, zapravo zasnivao svoju politiku na hrvatskom državnom pravu i bio zagovornik ideja Austrougarske.
- Dobro je da se još čuje glas branilaca istine i pravde - istakao je akademik Čedomir Popov. - Krestić je u knjizi rekao prethodnicima "popu pop, a bobu bob", i to čestito i bez ostrašćenosti. On nije zaštitnik ni srpske strane, nema dvostrukih standarda, tako odomaćenih u savremenoj nauci.
Akademik Popov kao značajnu ističe Krestićevu konstataciju da se srpska elita dugo, sve do današnjih dana, "zamajavala jugoslovenskom idejom" zanemarivši srpske ciljeve. Po njemu, Krestićeva knjiga daje materijal za zaključak da su političari bolje sagledavali stanje od naučnika i književnika.
- Devetnaesti vek je obeležen nastajanjem srpske, a dvadeseti nastajanjem jugoslovenske države. Srpska država se nije raspala, mi smo je se odrekli, a jugoslovenska se tri puta raspadala i mi je se još nismo odrekli - rekao je prof. dr Radoš Ljušić, naglasivši da je knjiga "Znameniti Srbi o Hrvatima" delo "puno opomena i poruka" od jedanaest uglednih ličnosti, deset u njoj predstavljenih i jedanaestog autora.
Na predstavljanju knjige govorili su i Zoran Kolundžija, predstavnik izdavača (Prometej) i autor.
G. Popović
01.01.00
Glas javnosti
08.03.2000 Nova knjiga akademika Vasilija Krestića
Poznati Srbi o Hrvatima
BEOGRAD (Tanjug) - Istoriografska knjiga akademika Vasilija Krestića "Znameniti Srbi o Hrvatima", o odnosu desetorice srpskih intelektualaca prema Hrvatima i jugoslovenskom pitanju, koju je objavila novosadska izdavačka kuća "Prometej", predstavljena je u utorak u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Portreti znamenitih Srba - Ilije Garašanina, Jovana Subotića, Svetozara Miletića, Jovana Jovanovića Zmaja, Jakova Ignjatovića, Dimitrija Ruvarca, Svetozara Markovića, Jovana Skerlića, Slobodana Jovanovića i Jovana Dučića, sagledani iz ugla njihovih odnosa s Hrvatima, u preseku daju gotovo celovitu sliku odnosa Srba i Hrvata u razdoblju od Ilirskog pokreta (prva trećina 19. veka) do kraja Drugog svetskog rata.
Upravnik Biblioteke SANU, akademik Nikša Stipčević, istakao je Krestićevu knjigu kao lekovitu i otrežnjujuću, jer učvršćuje uverenje da je jugoslovenska ideja, a potom jugoslovenska država, poslužila samo za inkubaciju neostvarenih malih nacija, koje su samo u takvom državnom okruženju mogle doći do okupljanja i do "državnosti", kojoj je težio njihov nacionalizam, oslanjajući se na srpsku državu.
- Cilj knjige, rekao je autor Vasilije Krestić, nije da obezvredi bilo koje istinske vrednosti Hrvata, gde ih ima i ako ih ima, već da razobliči njihove protivsrpske i velikohrvatske namere, njihovu nacionalnu i versku isključivost, mržnju, nacional-političke planove i ciljeve.
01.01.00
Politika 16.03.2000.
DELO U SREDIŠTU PAŽNJE: O SRPSKO-HRVATSKIM ODNOSIMA
Naučna misao pobeđuje
Nisam se obračunavao sa pokojnicima, već sam naučno rasvetlio njihove stavove, bez pardona ali i bez namere da dovedem u sumnju njihove zasluge, kaže akademik Vasilije Krestić, autor knjige "Znameniti Srbi o Hrvatima". - O Zmajevoj dobronamernosti, Skerlićevoj zaslepljenosti, trezvenosti Garašanina i Subotića, anatemisanju Dučića...
"Mi smo jedno, nismo dvoje", pevao je Jovan Jovanović Zmaj o Srbima i Hrvatima, dok je Jovan Dučić smatrao da je udruživanje ova dva naroda fatalna greška. Dok je, pak, Jovan Skerlić, nastupajući sa pozicija visokoobrazovanog Evropejca, sa žarom zagovarao jugoslovenstvo, dotle knjiga "Evo šta ste nam krivi" Dimitrija Ruvarca, paroha zemunskog, predstavlja antologiju dokaza o razlozima sukoba Hrvata sa Srbima i neku vrstu optužnice protiv Hrvata.
Različite stavove desetorice srpskih intelektualaca proučio je akademik Vasilije Krestić u knjizi "Znameniti Srbi o Hrvatima" koju je, kako sam tvrdi, napisao u ubeđenju da je potrebna srpskom čitaocu zbunjenom svim što se u poslednjih nekoliko godina desilo. Mada je nastala u poslednjih desetak godina, ona je rezultat autorovog višedecenijskog proučavanja istorije Srba u Hrvatskoj, srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenske misli.
- Srpsko-hrvatski odnosi su delikatno pitanje i tu moram, hteo ne hteo, da budem bez greške - kaže akademik Krestić u razgovoru za "Politiku". - Imao sam nekoliko polemika sa kolegama i moja prednost je u tome što poznajem i srpsku i hrvatsku istoriju. Malo je činjenica, problema i ličnosti koje ne znam i zato sam i mogao da se upustim u rasvetljavanje ove teme.
Šta je prećutano
o Bez pardona ste razobličili stavove deset uglednih Srba?
- Sve ove ličnosti zaslužuju visoko poštovanje nauke, politike ili književnosti. Jovan Skerlić nije ništa izgubio time što sam ga predstavio kao čoveka koji je slepo sledio ideju koja je propala. Ne treba obezvređivati ličnost zbog njenih stavova. Lako je obračunavati se sa pokojnicima. Ja to nisam uradio, niti sam hteo da ih potcenim ili unizim. Hteo sam naučno da rasvetlim njihove stavove, bez pardona, to je tačno, ali i bez namere da dovedem u sumnju njihove zasluge.
o Većina ličnosti, čije stavove razmatrate, bila je projugoslovenski orijentisana?
- Skerlić je bio istinski korifej, spreman da krivotvori činjenice, na primer o Starčeviću, samo da bi ublažio velikohrvatstvo i da bi tim pomirljivim stavom prisilio i Srbe i Hrvate da slede jugoslovensku ideju. I Slobodan Jovanović, jedan od vrhunskih srpskih intelektualaca, bio je nepopravljivi Jugosloven. Sav se predao uverenju da će u budućnosti i Hrvati shvatiti da smo jedno, pa je u toj nameri i on bio spreman da krivotvori o Štrosmajeru.
o Zmaj je, čini se, prednjačio u dobronamernosti prema Hrvatima?
- Gotovo je tužno koliko je Zmaj bio dobronameran i naivan. On se odricao srpstva u korist jugoslovenstva, ali mu to nije pomoglo daizbegne teške antisrpske demonstracije u Zagrebu 1899. godine povodom 50-godišnjice njegovog pesničkog rada. Tu vrstu dobronamernosti imao je i Svetozar Miletić, dok su Ilija Garašanin i Jovan Subotić bili trezveniji. Garašanin je bio za saradnju sa Hrvatima, ali pod određenim uslovima, a Jovan Subotić koji je, takođe, bio za slogu i čak smatran za "najprijatniju Hrvatima osobu", nije želeo da se odrekne srpstva, što je naša istoriografija prećutala.
o Iz Vaše knjige saznajemo da je dosta toga prećutano?
- Na žalost, nauka je često u službi politike. Ne trpi svako vreme naučnu istinu. Recimo, Jakov Ignjatović se žestoko obračunavao sa velikohrvatima i tipa Starčevića i tipa Štrosmajera, ali to niko nije zabeležio, jer je tema o velikohrvatima, zbog čuvanja bratstva i jedinstva, bila neka vrsta tabua. I radovi Svetozara Markovića o Štrosmajeru su prećutkivani iz istih razloga. A Dučić koji je od svih naših savremenika najdublje i bez diplomatskog uvijanja zašao u razobličavanje hrvatske nacionalne političke težnje, bio je anatemisan.
Lukava igra
o Na predstavljanju Vaše knjige nedavno istaknuto je da ste dali nov pogled na Štrosmajerovo jugoslovenstvo.
- Štrosmajerovo jugoslovenstvo je vrlo lukava igra mada, priznajem, politički dobro smišljena. Ono je samo put za pokatoličavanje Srba. Kada je blagorodni Zmaj pokušao da izda list "Jugoslavija", Štrosmajer je rekao: "Ne dam ni krajcaru". Zar tako može da reaguje čovek koga smatraju stubom jugoslovenstva?
o Vaša knjiga ocenjena je kao otrežnjujuća?
- Ovako koncipirana, ova knjiga objašnjava suštinu spornih pitanja, objašnjava mržnju i pomaže ljudima da shvate da sve ono što se desilo nije slučajno. Rukovodio sam se samo naukom, a pošto je put probijanja naaučne istine težak, to je i jedan odrazloga što je knjiga stigla tek sada. Ali, zato je veliko zadovoljstvo kad vidite da naučna misao pobeđuje.
Gordana Popović
