Zmijski lavirint

Izdavač: Dereta
Naslov originala: El laberinto de la serpiente / Nuria Masot

"Godine 1271, jedna serija ubistava zadaje muke redu Templara. Giljem de Montklar, glavni junak Senke Templara, izabran je da razreši tu misteriju."
Giljem de Montklar se 1271. godine vraća u Kataloniju. Red ga zadužuje da obavi jedan zadatak: da sazna šta se desilo sa Serpentarijusom, poznatijim pod imenom Roher de Lot, građevinar i pripadnik Reda koji je pre stotinu godina nestao bez traga i glasa. Poznato je da se budio sa prvim zracima sunca i da je u predvečerje legao u svoju postelju, ali se ne zna šta je radio između zore i zalaska sunca. Istovre

meno, dok se traga za odgovorima i informacijama, događa se smrt jednog deteta i jednog grofa; čitava serija ubistava ostaje bez objašnjenja. Misterija zmije, neobičnog metalnog diska koji je pripadao Serpentarijusu, predstavlja ključ zagonetke.
Rečenice koje prethode poglavljima i predstavljaju pojedinačno svako od njih, potiču iz jednog starog pergamenta pronađenog među ruševinama manastira Santa Marija de les Maleses, 1520. godine. Spomenuti tekst se nalazio skriven među kožnim koricama jedne obimne knjige računa, u veoma lošem stanju i sa očiglednim znacima da je pretrpeo posledice požara. W. F. Bergersen, jedan nemački putnik koji je zaslužan za ovo otkriće, predao je tu knjigu, zajedno sa pergamentom, crkvenim vlastima u Seu d"Urhel.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Španska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2007; Tvrd povez; latinica; 24 cm; 372 str.; 978-86-7346-586-9;

Izleti u maštu

Izdavači predlažu romane za letnje vreme

Među izdavačima koji predlažu romane za letnje vreme su „Dereta”, „Narodna knjiga”, „Okean” i „Laguna”
Letnje vreme je kao stvoreno za čitanje avanturističkih romana i literature koja obiluje misterijom, humorom, iznenadnim obrtima, romansom, krimi-zapletima, ratnim pohodima, u kojima blesne sudbina nekog izuzetnog junaka.
Među našim izdavačima koji, pored ostalog, neguju tradiciju i ovakve literature jeste i Grafički atelje „Dereta” iz Beograda. U „Dereti” čak preporučuju „povremene izlete u fantaziju koja samo može da nam odmori dušu”.
Roman „Zmijski lavirint” španske autorke Nurije Masot, kao drugi deo tetralogije o templarima, prikazuje novu avanturu glavnog junaka, templara Giljema de Montklara, koga 1271. godine red templara zadužuje da „sazna šta se desilo sa Serpentarijusom, poznatijim pod imenom Roher de Lot, građevinarom koji je pre stotinu godina nestao bez traga i glasa”.
Od Nurije Masot „Dereta” preporučuje i prethodnu knjigu iz tetralogije, „Senku templara”, kao veoma uverljivu priču prepunu autentičnih podataka. Izdavač podvlači da se u ovom romanu nalaze odgovori na pitanja o viteškom redu koji je nasilno uništen na lomačama širom Evrope. Priča prati Bernarda Gilsa, templara koji brodom putuje ka Barseloni, i na samom kraju puta biva otrovan. Pre nego što će umreti, moli jednog jevrejskog lekara da potraži Bernardovog učenika kako bi mu predao neke važne hartije.
Istorijski roman Majkl Kertis Forda „Bogovi i legije”, u izdanju „Okeana”, uzbudljiva je priča, ali i psihološka analiza Julijana Apostate koji je 354. godine postavljen za cezara zapadnog dela Rimskog carstva, i koji se odrekao hrišćanstva.
„Deretino” izdanje je i roman „Peta kruna” Havijera Gonzalesa, napeta priča o špijunima, varalicama, nacistima i neprocenjivom blagu, „u kojoj niko i ništa nije onakvo kakvim se isprva čini”.
U ediciji „Antologija svetske književnosti”, „Narodna knjiga” objavila je roman Filipa Rota „Svaki čovek”, koji usmerava čitaoca na život pojedinca čija se shvatanja menjaju kada se razboli. Ovo je priča o svakom od nas i iskustvima koja nas plaše. Roman britanske književnice Dženet Glison „Milioner” u biblioteci „Megahit”,„Narodne knjige” pripoveda o vremenu nakon smrti Luja XIV, u kojem novi zamah opustošenoj francuskoj ekonomiji daje privlačni Škotlanđanin Džon Lo, čovek koji je stvorio novi soj ljudi-milionere.
Izdavačka kuća „Laguna”, između ostalog, za ovo leto čitaocima predlaže romantičnu priču Artura Žapena „U Lučijinim očima”, kao i roman „Tragom ponoći” Ričarda Zimlera o junaku koji će se posle ulaska Napoleonove vojske u Portugaliju otisnuti za Ameriku u potrazi za srećom. Među tipično „ženskim” knjigama je i „Ćerka moje najbolje prijateljice” Doroti Kumson, roman o praštanju i odgovornosti, jer govori o ženi na samrti, koja moli nekadašnju najbolju drugaricu kojoj je otela verenika da dete, koje je sa njim dobila, usvoji posle njene smrti. „Laguna” preporučuje i roman „Zojino zlato” Filipa Singtona, čija se radnja odvija u Stokholmu, decembra 1999. godine. Madam Zoja, zagonetna umetnica, koja je slikala na zlatu, upravo je umrla. Kao poslednja preživela sa dvora Romanovih, ostavila je kuću punu slika, privatnih dokumenata i tajni...

M. Vulićević