Radoslav Bratić je rođen u Bresticama (Hercegovina), 28. juna 1948. godine. Osnovnu školu učio je u Koritima (kod Bileće) i u Bileći, srednju u Trebinju, a jugoslovensku i svetsku književnost studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Bio je pokretač i urednik studentskog časopisa Znak, urednik Književne reči, a sada je član redakcije časopisa Književnost. U Udruženju književnika Srbije bio je glavni urednik časopisa Relasion, zatim i sekretar Udruženja. Sada je potpredsednik Udruženja književnika Srbije.
Putovao je u Indiju, Sovjetski Savez, Nemačku, Kinu, Ameriku, Rumuniju, Grčku, Italiju, Francusku, Mađarsku, Poljsku i Englesku.
Do sada je objavio roman Smrt spasitelja (Prosveta, Beograd, 1973), roman Sumnja u biografiju (Prosveta, Beograd, 1980, 1981, i džepno izdanje 1993) i knjigu pripovedaka Slika bez oca (Prosveta, Beograd 1985, 1986, i džepno izdanje, BIGZ, 1992), knjige pripovedaka Strah od zvona (Srpska književna zadruga, kolo 84, Beograd, 1991, 1992, 1993, i BIGZ, 2000) i Zima u Hercegovini (Srpska književna zadruga, Beograd, 1996, 2001), poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik (Prometej, Novi Sad, 1995), knjigu eseja i kritika Pisac i dokument (Raška škola, 2000), knjigu izabranih priča Zima u Hercegovini i druge priče (Glas srpski, Banja Luka, 2000).
Zajedno sa Gabrijelom Arc, priredio je antologije: Osmeh boga Hama (pripovetke američkih crnaca), Književnost lužičkih Srba, Antologija kratke priče Indije i Kineska književnost juče i danas. U časopisu Književnost sačinio je više tematskih blokova posvećenih savremenoj domaćoj i svetskoj književnosti. Priredio je knjigu Molitve i molbe Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla (BIGZ, Beograd, 1996), knjigu Optužujemo (otpor pisaca NATO zločinima, Udruženje književnika Srbije, Beograd, 2000), Pekićeva klupa (radovi s konkursa Pekićeve nagrade), četiri zbornika Ćorovićevih susreta pisaca, posvećena temi «Srpska proza danas» i znamenitim Hercegovcima Peru i Đoku Slijepčeviću, Vladimiru Ćoroviću, Bogdanu, Petru i Stevanu Zimonjiću i Kosačama – osnovačima Hercegovine, (Bileća-Gacko, 1997, 1998, 1999 i 2000).
Dramski eksperimentalni studio studenata Studentskog grada 1973. godine izveo je njegovu dramu Rasturanje lika Grigorija Miketića. Radio-Beograd 1977. godine emitovao je njegovu dramu o Aleksu Šantiću, a Radio-Sarajevo, 1980. godine, emitovao je dramatizaciju njegovog romana Sumnja u biografiju, u šest nastavaka. Televizija Beograd mu je 1987. emitovala TV-dramu Otac i sin. Za roman Smrt spasitelja Bratić je dobio nagradu lista Mladost, za roman Sumnja u biografiju dobio je nagradu «Isidora Sekulić», a za knjigu pripovedaka Slika bez oca «Andrićevu nagradu». Za knjigu pripovedaka Strah od zvona dobio je nagrade «Ćamil Sijarić», «Meša Selimović» i nagradu lista Borba za proznu knjigu godine. Dobitnik je nagrade za prozu (1997) «Lazar Vučković» u Prištini i Kočićeve nagrade za celokupno prozno delo u Banjaluci (1999). Bratiću je pripala Plaketa «Miloš Crnjanski» u Itebeju (2000) i Zlatna povelja «Car Dušan» u Štrpcu na Kosmetu (decembra 2000). Pripovetke su mu uvrštene u više zbornika i antologija jugoslovenske i srpske pripovetke, objavljenih u Jugoslaviji i u svetu, a prevođene su na engleski, hindu, nemački, švedski, poljski, češki, francuski, kineski, rumunski i italijanski jezik.
U Beogradskom izdavačko-grafičkom zavodu bio je urednik desetak značajnih biblioteka domaće i prevedene književnosti.
01.01.00
Večernje novosti
09.11.2002.
Sve je na prodaju!
PROZI Radoslava Bratića, majstoru priče i preplitanja njenih puteva i rukavaca, pa na kraju Hercegovina i zavičaj iskrsnu kao slika celog sveta, pridružio se i tek objavljen, u Narodnoj knjizi, roman ?Trg soli?. Na čitanje ove knjige pisac poziva kao u avanturu. On voli da razgovara sa čitaocem i nudi mu na tom putovanju kroz prostore i vreme, kroz Hercegovinu i Evropu, kroz mit i sadašnjost, drumovima soli i moći, neka poetička uputstva.
Jer Bratić, jedan od najznačajnijih savremenih proznih pisaca, ?magični realista?, autentičan po preturanju kofera punog zavičajnih uspomena i po literaturi, u pripovedačkom izrazu i ovaj put istražuje dalje.
Pisac ? usamljenik
OVAJ roman ste pisali duže vreme. Jednom ste rekli da će to biti priča o osnivaču Hercegovine ? Herceg Stjepanu, ali ona je očigledno otišla sasvim drugim putem?
- Pisac uvek kreće od jednog, a stiže do drugog. NJegovi putevi su neizvesni. Izgleda da je Markes u pravu kada kaže da s novinarom nema ćaskanja, jer je on uvek novinar. Nije mi nipošto bila namera da pišem istorijski roman, to prepuštam istoričarima. Pogotovo što znam da je istorija puna sukoba moćnih i slabih, a pisac je vazda na strani malih i ugroženih.
Putevima soli povezujete vreme i prostor. Zašto baš so?
- So je suština života. Ona je to i zbog toga što je data od Boga, da se čovek uz nju očisti od laži i grehova. Bila je i ostala simbol bogatstva, a kada je nema ? simbol bede i nemaštine. Inače, preslan čovek je osoljen i gord, a neslan veliki mučenik. Putevi soli su zanimljivi i u antičkim mitovima. ?Vi ste so života?, kaže Hristos mladićima.
Možda bi se putevi soli nekada, najbolje mogli uporediti sa putevima nafte danas? Nisu li trgovci oduvek pokretali vojske, narode i istoriju, i ne ostaje li u osnovi svet isti i kada pokušava da ulepšava lice?
- Slika današnjeg sveta nije nimalo vesela: terorizam, otmice, ubistva. Kriminalci i teroristi postaju mirovnjaci. Ubice sude ubijenima. Videli ste da su sprave za mučenje ostale iste od srednjeg veka do današnjih dana. Doduše ? usavršene. Videli ste da je ?milosrdni anđeo? skovan u glavama sveštenika Vatikana još u 14. i 15. veku. Inkvizicija deluje i danas još većom žestinom. I trgovina robljem je uvećana. Samo što više inkvizitori nisu crkveni ljudi. A zapravo je na delu najveća otimačina najrazvijenijih zemalja oko nafte i raznih bogatstava. Velike korporacije upravljaju planetom. Sve je kod njih na pijaci i sve je na prodaju. Pa čak i čovekova duša. Noam Čomski možda najbolje ispisuje istoriju beščašća minulog i početka ovog veka. Egipatske piramide i grčki hramovi, zajedno sa čovekom, doživeli su svoj sumrak. Ne smete više nigde putovati ? turisti su na meti ubica.
Uvodite u priču svoje prijatelje-pisce. Kao svedoke?
- Naravno da su samo svedoci. I to nemoćni svedoci. Istorijom upravljaju diktatori i velmože a pisac je tu samo usamljenik i očajnik da ponešto zabeleži i oživi. Iako zna da je u prošlosti zbog toga mogao i da izgubi glavu.
Kako onda Vi kao svedok vidite vreme koje mi ovde živimo danas?
- Kod nas je danas čudna situacija. Prethodna vlast je bila katastrofalna, a izgleda da ni ovoj ne cvetaju ruže. U vremenu kada se zemlja raspada, opasno je reći da si Srbin. Proterane i ono malo što je od našeg naroda ostalo na Kosovu zovu ? nealbanci. Tradicija je prokažena. Udara se na Crkvu, Akademiju nauka i vojsku. Ukidaju nam i maternji jezik. Jedan program državne televizije noću objavljuje samo emisije na engleskom. Montirane afere treba da dokažu da smo loš i sumnjiv narod, da smo čak fašisti i da je potrebna denacifikacija. Prodaju se preduzeća raznim firmama u tajnosti, a novine pišu da se radi o veoma sumnjivim kupcima. Hoće li se dogoditi da živimo u otaxbini ? na tuđoj zemlji.
Zagađena planeta
Volite sa čitaocem da razmenjujete misli. Ovaj put od njega tražite da se osoli i prepusti snovima. Više verujete snovima nego javi?
- Svet je danas u katastrofalnom stanju. Svuda samo nasilje. Priče o poštovanju ljudskih prava su postale bajke za malu decu. Planeta je zagađena. U laboratorijama se proizvode svakojaki virusi i ubojita oružja. Šta čitaocu drugo preostaje nego da s piscem zajedno malo sanja. Možda će tak lakše podneti okrutnu stvarnost koja ga okružuje. A snove im niko ne može oduzeti. I kada piscu i čitaocu sve otmu ? snovi ostaju. NJih čak ni najbolji stručnjaci ne mogu klonirati.
Godinama ste radili kao urednik u BIGZ-u. Kakvu sliku o našem izdavaštvu i odnosu čitaoca prema knjizi nosite sa upravo završenog sajma?
- Narodna knjiga je danas najmoćniji izdavač u našoj zemlji. Objavili su najveći broj naslova, okupili skoro sve najbolje stvaraoce. Koliko znam jedini redovno plaćaju honorare. A, što se sajma tiče on je uvek svečanost za čitaoce. Bez obzira ko ga organizovao ili dezorganizovao, bez obzira što su ulaznice bile preskupe, a ni knjige nisu jeftine, što nije bilo ni autobuske stanice ispred glavnog ulaza, bez obzira što su kafane zauzimale najbolji prostor u hali, bez obzira što ministarstvo kulture ni danas nije ukinulo porez na knjigu, što je velika sramota, kada se nađe toliko novih i starih knjiga na jednom mestu - to je najveći kulturni događaj. Video sam mnogo ozarenih lica kako stoje po uglovima, ne mogu da sačekaju već počinju da čitaju knjigu koju su uspeli da kupe.
Pre skoro godinu dana, dali ste ostavku na članstvo u Upravi i mesto potpredsednika UKS...
- Na tom mestu sam se slučajno zatekao u vreme promena kod nas. Posle onog iskonstruisanog incidenta u Skupštini stvorila se jedna revolucionarna atmosfera među piscima. Izgovoreno je mnogo prejakih reči. Pojedinci su nas optuživali da je organizovanje otpora NATO zločinima podrška prethodnom režimu. A više puta smo tražili ostavku čelnika bivše vlasti, što je objavljeno u knjizi. Glavni čovek koji je iz senke organizovao napade godinama je bio siva eminencija u partijskim i ideološkim komisijama gradskog i centralnog komiteta. Danas znam da je to bio sukob ni oko čega. Ali pisci su kao deca: reči ih opsenjuju i mame. A, kada se sve smirilo ja sam dao ostavku na sve funkcije da bih završio ovaj roman.
Večiti opozicionar
- PISAC je, po prirodi posla, uvek u opoziciji. On je član stranke svojih junaka i čitalaca. U opoziciji je i prema svojoj ženi i prema vlastitom životu koji živi. On je tu da kritikuje svaku vlast, svaku silu.
Mnogo je neznalica i poslušnika na sceni. Basarine guzate babe su svuda umešale prste. Čitam da tu, u jednom gradu, NATO drži kurs omladinskim funkcionerima iz cele Srbije. Ako su stariji potkupljivi, šta je sa omladinom? Koga i čemu može podučavati NATO, koji je svuda počinio zločine? Zar mladost nije vazda bila protiv svake sile, ubijanja i nepravdi?
Jelena KOSANOVIĆ
