Žena koja je čekala

Andrej Makin (autor)

Žena koja je čekala

rasprodato

Govoreći o romanu „Žena koja je čekala“ Andrej Makin kaže da tema, odnosno žena koja čeka, jeste pre svega ruska ali može biti i univerzalna. Ono što svakako daje smisao i lepotu tom čekanju jesu emocije koje ona uloži u to. Na jednom mestu u romanu Makin kaže da su pesnici voleli da lažu i da su zato bili obožavani od strane publike.

U tom romanu pisac takođe govori o tome da za prepoznavanje lepote treba imati iskustvo bola. Međutim, po njegovim rečima, ne radi se o uživanju u bolu a još manje o mazohizmu.“Govorim o tome jer treba imati izvesnu zrelost da bi se lepota sagledala na pravi način.

A ako imate izvesnu zrelost onda je iskustvo bola više nego nužno.“

Njegova junakinja je, naime, bila stvorena za sreću a odabrala je samoću. Međutim, „objasnite mi kakav bi njen život bio da se taj njen čovek vratio. Udala bi se, imala bi decu i gomilu kućnih obaveza. Ali, ona je birala jedan tragičan, dramatičan životni tok. U litarearnom smislu nastojao sam da odbranim njen izbor, odnosno samoću. Uveren sam da je i u realnosti neophodno odnegovati svoj ugao gledanja na stvari a on često uključuje i samoću koja, dakle, ne mora biti oprečna sa srećom. Vidite, vratimo se romanu „Žena koja je čekala“, pod Staljinovim režimom žene nikada nisu dobijale nikakvo zvanično obaveštenje o tome šta se dogodilo sa njihovim muževima koji su nestajali u zatvorima Sibira. Njihova ljubav i to iščekivanje činili su te ljude živima. Možda i više nego dok su realno postojali. Ljubav može da učini čuda.“

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Francuska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Paideia; 3. izdanje, 2009; Broširani povez; latinica; 21 cm; 116 str.; 978-86-7448-485-2;