Ana Gavalda je rođena 1970, i živi u Melenu, u blizini Pariza. Jedan je od najtiražnijih francuskih pisaca. Sva dela koja je dosad objavila su bestseleri: zbirka pripovedaka Želeo bih da me neko negde čeka (za koju je 2000. dobila nagradu „RTL–Lire“), kao i romani Trideset pet kila nade (2002), Voleo sam je (2003), Zajedno, to je sve (2004) i Utešna partija (2008).
29.06.10
Ana Gavalda: "Želeo bih da me neko negde čeka"
OVO JE KNJIGA koju čini dvanaest vanserijskih priča o sudbinama običnih ljudi. Istovremeno ironične, opore, nemilosrdne i zabavne, one ukazuju na ono što se najčešće ne vidi, kao što je ljubav bližnjih, jer stoji previše blizu očiju. Recimo, junakinja priče "Na Bulevaru Sen-Žermen-de-Pre" odustaje od ljubavi koliko zbog svoje oholosti, toliko i zbog toga što je njenom udvaraču u nezgodnom momentu zazvonio mobilni. Nasuprot njoj, junakinja priče "Test na trudnoću" pokušava da, ne uplićući druge ljude, uz osmeh, užasnu nesreću zadrži samo za sebe. U priči "Čedna", pop zvezdi, kojoj je pola života izbrisao heroin, fotografkinja Čedna - ukazujući na pervertirani odnos između javnog i privatnog života - snima isključivo šake, jer je to jedno što još valja na njemu. U priči "Odsustvo", prikazana je sva snaga bratske ljubavi i iznenađujući efekat pretpubertetske ljubavi koja se, napokon, ostvaruje i to naga, obmotana trakom za uvijanje poklona. Beskrajno duhovite priče "Junior", o pregaženom vepru koji oživi na zadnjem sedištu preskupog "jaguara" i "Epilog", o ironičnom opisu neuspešne predaje rukopisa zbirke priča blaziranom izdavaču, stoje nasuprot teškim pričama"Glavna vest u crnoj hronici", o trgovačkom putniku koji nenamerno izaziva lančani sudar u kome gine na desetine osoba i "Sitni vez", o veterinarki koju siluju pijani seljaci koje ona potom kastrira, a najokrutnijem testise zašije iznad Adamove jabučice. Neprocenjivo iskustvo čitanja!
ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE: Ako biste pokušali da protresete bilo koju od priča najsnažnije što možete, iz nje ne bi ispao čak ni jedan suvišan zarez.
PRVI PASUS GLASI: "Sen-Žermen-de-Pre?!... Znam šta ćete mi kazati: "Gospode Bože, pa to je već bezbroj puta opisano, draga moja, zaboga... Fransoaz Sagan je to sve ispičala pre tebe, i toliiiiko veštije!"
POSLEDNJE TRI REČENICE GLASE: "U svakom slučaju, moj se rukopis sad nalazio u rukama najlepše devojke na svetu. Bila je to utešna pomisao. Donekle."
OVA KNJIGA IMA UKUS: Mesa sa sočivom i četvrt litre rozea.
PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Lengold.
PREPORUKA ZA ČITANJE: Danas.
Autor: Srđan V. Tešin
