01.01.00
Politika
31.05.2000.
Novi roman Miroslava Savićevića
Igra sa smrću
"Zelene trave Visoravni" su treći roman u izabranim delima Miroslava Savićevića koje objavljuje "Narodna knjiga" iz Beograda
"Plovimo morem trava, a čeka nas dug put, čitav život, iako znamo da nas sve zajedno očekuje smrt".
Ovo je poslednja rečenica novog romana Miroslava Savićevića (1934), "Zelene trave Visoravni", koji je pisan, s prekidima, od 1985. do 1999. godine. Roman je objavila "Narodna knjiga" iz Beograda. "Zelene trave Visoravni" su prološki roman zamišljenog četvoroknjižja, koji čine još: "Visoravan", "Georgike: srpski plug" (roman je, kako saznajemo, dobio nagradu "Dušan Baranin", koja se dodeljuje za istorijski roman) i "In memoriam", delo koje Savićević tek piše, zajedno sa sinom Nebojšom. Odlomak iz poslednjeg romana naš list je nedavno objavio.
"Zelene trave Visoravni", treći roman u izabranim delima Miroslava Savićevića (do sada su se pojavile "Priča o Kosovskom boju" i "Georgike: srpski plug"), predstavljen je juče u Kući Đure Jakšića, u beogradskoj Skadarliji.
U tematsko odredište ovog romana, kaže Mileta Aćimović Ivkov, postavljena je priča o sazrevanju naratora Tihona Košutića i njegovog brata Mirona na Obali, u vremenu posle Drugog svetskog rata, od čijeg sivila žele da pobegnu i, zatim, zaključno sa osamdesetim godinama, ta se priča pomera ka svojevrsnoj igri sa sudbinom i smrću, preko vremena i daljina, preko jave i sna, od Beograda i Kosmaja do Dalekog severa i Južnih mora.
"Zelene trave Visoravni" su, dodao je Ivkov, Savićevićev najomiljeniji roman, koji će biti ozbiljan kandidat za ovogodišnju NIN-ovu nagradu.
- Ovo jeste moja najdraža, ali najteže napisana knjiga. Roman sam počeo da pišem 1985. godine, a završio sam ga u februaru, prošle godine. Odlomci romana objavljeni su na Radio Beogradu (1988. godine), u "Književnim novinama" (1993), Letopisu Matice srpske (1998) i "Književnosti" (1999), što je, otprilike, trećina celokupnog dela - objašnjava Miroslav Savićević.
Kada je počeo da piše roman, dodaje autor, želeo je da napiše knjigu koju bi rado i sam pročitao. Uspeo je da napiše kratku, čudnu, ali i mnogostruku, po značenjima, knjigu. To je neprestana igra jave i sna. Junaci žive u snovima koje ne uspevaju da ostvare, ali nastavljaju da žive u tim istim snovima.
"Zelene trave Visoravni" se čitaju sa zadovoljstvom, to je roman u kojem može da se uživa.
Z.R.
