knjizara.com
Žega

Igor Marojević (autor)

Žega
rasprodato

U Beogradu, na prelazu 1918. i 1919. godine, došljak Stevan se zabavlja s Beograđankom Marijom i druži s njenim bratom, oficirom Martinom. Kad se ispostavi da je Stevan prećutkivao da je u svom rodnom kraju zaručen, on beži u zavičaj u kom se odvijaju sukobi pristalica Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i njenih protivnika. Martin tamo odlazi kako bi napredovao u službi, a sa sobom, da bi je držao na oku, vodi i sestru Mariju. Odnos troje glavnih likova u ratnom kontekstu skreće u pravcu koji iznenađuje kako njih, tako i čitaoca. O svemu tom

e krajem 90-ih godina XX veka u bolničkoj sobi na Banjici stogodišnji Stevanov brat pripoveda jednom mladiću koji se tako upoznaje sa vlastitim poreklom koje sadrži elemente koje on nije mogao ni da nasluti.

Marojević najavljuje novo doba našeg romana. U srpskoj književnosti dugo nije bilo ovako kvalitetnog i originalnog umetničkog dela.
Vesna Trijić, Blic

Zrelo i promišljeno štivo koje, nema sumnje, obogaćuje glavne tokove modernog srpskog romana odnosno proze generalno, jer proširivanjem tematskih i stilskih horizonata, modernim inovativnim pristupom i odbacivanjem ekstenzivnog načina pisanja, uliva nadu da (...) se rađaju novi kvalitetni autori sa osobenom poetikom kao što su nekada bili Crnjanski, Andrić ili Kiš.
Zlatoje Martinov, Sveske

Značajan roman prve dekade XXI veka.
Nebojša Ćosić, Borba

U svom do sada najboljem i najzrelijem romanu, u Žegi, Igor Marojević estetski delotvorno i stilski ubedljivo osvedočuje da sve što smo imali i imamo sa prošlošću nosi deo čovekove aure
Hilda Urošević (iz recenzije) U Marojevićevom opusu suviše često da bi to bilo slučajno, postoji interesovanje za regionalno, i otuda ne čudi što se u najnovijem piščevom romanu, zajedno sa jednom grupom junaka, i sama radnja seli iz Beograda u prostor oivičen nizom sela čija imena, verovatno, čitaocu ušuškanom u urbano, ništa neće značiti. Prateći tu selidbu, nisam mogao, a da se ne setim ideje jednog savremenog filozofa koji negde govori o slepilu megapolisa. Koristeći mesto za pogodan citat, rekao bih da je to slepilo koje od cvetova i listova ne vidi korene. Marojevićev roman ne pati od tog slepila: on počinje upravo od korena.
Ležeći u specijalizovanoj bolnici u selu Brezovik, ozbiljno načetih pluća, negde u vreme krvavih devedesetih, jedan će mladić od ostarelog plućnog bolesnika čuti priču u kojoj se mešaju saznanja o mladićevom ocu, naslednoj bolesti, te događajima u kojima se otkriva svojevrsna „mitska” matrica. Boraveći izvan sveta, daleko od bilo kog megalopolisa - čiji su listovi večno nagnuti ka suncu, a cvetovi mirišu i zimi i leti - čitalac Marojevićevog romana će se sunovratiti u vremensku provaliju u kojoj se, poput nasledne bolesti pluća, ponavljaju nasledni mikro ratovi, ne manje surovi i krvavi nego oni Veliki. Vremensko širenje „Žege” pratiće i prostorno proširenje: rat belih i zelenih, svoj transatlanski odraz dobija u ratu mormona i protestanata u Solt Lejk Sitiju.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Laguna; 2. izdanje, 2008; Broširani povez; latinica; 20 cm; 252 str.; 978-86-7436-908-1;