01.01.00
Danas
17.04.2000.
Knjiga "Zbogom dinosauri, dobrodosli krokodili" Radost Ivanove
Politika kao ljudska sudbina
Najnovija knjiga "Biblioteke XX vek" bavi se analizom drustvenih promena i masovnih politickih pojava postsocijalisticke Bugarske u periodu od 1989. do 1995. Autorka Radost Ivanova, inace, u medjunarodnim okvirima veoma ugledna folkloristkinja, licno je prisustvovala beogradskom predstavljanju svoje knjige. U Kulturnom centru Beograda osim nje o knjizi su govorili Jelena Djordjevic, Ildiko Erdeji i Dejan Ajdacic, koji je i preveo knjigu sa bugarskog. Neobicni naslov "Zbogom dinosauri, dobrodosli krokodili" u stvari je jedna od brojnih duhovitih parola koja je obelezila bugarske proteste, a odnosila se na smenu jednih komunistickih rukovodilaca drugima.
"Politika nije nesto prolazno u nasim zivotima, ona je ljudska sudbina. Ova knjiga predstavlja kulturolosku analizu politike. Upravo analiza politickog konteksta jedne sredine moze dati odgovor na pitanje zasto se jedno drustvo konstituisalo na ovaj ili onaj nacin. Radost Ivanova svoju analizu sprovodi sagledavajuci aktuelno politicko ponasanje Bugara kao obrednu radnju, odnosno ritual koji je u Bugarskoj, uz prisustvo kolektivne utopijske nade i pozitivne svesti, uspeo da odradi ono sto mu je bio cilj, a to je demokratska promena drustva", rekla je Jelena djordjevic. Ildiko Erdeji je ukazala na metodoloske karakteristike ove studije koja dokazuje da se etnologija, kao disciplina koja se pretezno bavi tradicijom, moze i treba vezati za aktuelne drustvene dogadjaje.
Sama autorka je izrazila nadu da ce knjiga biti korisna i srpskom citaocu, jer su Srbi i Bugari bliski, koliko po susedstvu, toliko i po krvi. U predgovoru jugoslovenskom citaocu ona kaze: "Citajuci knjigu, Jugosloven moze sebe da otkrije u Bugarinu ili da bolje oceni svoje na fonu drugog, razlicitog. Zivot i brze promene u njemu iziskuju da se dobro poznajemo i razumemo, jer smo susedi, a Balkan je nas zajednicki dom."
O. Stosic
01.01.00
Vreme
15.04.2000.
Knjige: "Zbogom dinosauri, dobrodošli krokodili"
Etnologija promena
"Sloboda, demokratija, salama" - idealna deviza "tranzicije"!
U Hrvatskoj je pre nekoliko godina, zahvaljujući poznatoj prepisci Lasić-Mandić, tj. lasićevim problematičnim tezama o današnjem međuodnosu južnoslovenskih književnosti, u opticaj ušao pojam bugarskog kao nečega Dalekog, radikalno drugačijeg, Nama Stranog. U Srbiji, kao susedu Bugarske, ovakvih sumnjivih metafora uglavnom nema, ali "naše" poznavanje bugarske situacije nije zbog toga ništa bolje. Ako je ranije i postojala objektivna prepreka u vidu Živkovljevog rigidnog režima, moglo se očekivati da se bar s "tranzicijom" uspostavi bolja međusobna komunikacija, ali su srpskoj publici (p)ostali poznati jedino autori bugarskog porekla koji su "uspeli na Zapadu", poput Cvetana Todorova, Julije Kristeve ili Marije Todorove. O problemima, sličnostima i razlikama srpskog i bugarskog "tranzicionog" života više smo, pak, mogli da saznamo iz prevoda romana Džulijena Barnsa Bodljikavo prase nego od prevoda bugarskih autora... Osim jednog sjajnog tematskog "bugarskog broja" niške Gradine (12/1997), gotovo da i nije bilo prevođenja tekstova o tamošnjoj situaciji.
Bugarska etnologinja Radost Ivanova upustila se u rizičan, ali vrlo produktivan poduhvat, ignorišući kanone tradicionalne etnologije, večito zabavljene samo onim Prošlim; njena knjiga Zbogom dinosauri, dobrodošli krokodili! (preveo Dejan Ajdačić, Biblioteka XX vek, Zemun i Čigoja štampa, Beograd 2000), podnaslovljena kao etnologija promena, zbornik je tekstova koje je autorka pisala od 1989. do 1994, i koji prate burne i fundamentalne demokratske promene u bugarskom društvu iz vizure savremene (moglo bi se reći "urbane") etnologije; zato su teme njenih sedam ogleda, između ostalog, politički mitinzi i njihove parole, zastava kao znakovni sistem u bugarskoj kulturi, parodije političkih tekstova, zaklinjanja u savremenom političkom životu, politička uloga grafita (recimo, onih na spomeniku sovjetskoj armiji...) etc. Ivanova u predgovoru ističe da "Knjiga nije politički priručnik o događajima. U njoj se ne bavim činjenicama kao političari, niti kao istoričari. Ona je pokušaj da se osmotre promene u duševnosti Bugara u tom periodu".
Upravo je otud, zbog tih promena u duševnosti knjiga zanimljiva i srpskim čitaocima koji nisu baš zainteresovani za "tradicionalnu" etnologiju. Radost Ivanova minuciozno, a esejistički superiorno, čak s primetnom naratorskom veštinom, analizira, recimo, ikonografiju i diskurs parola masovnih prodemokratskih mitinga (ali takođe i "kontramitinga", što bi rekli Srbi!) u Sofiji, a njeni lucidni zaključci i te kako važe i za ovdašnje političke prilike, jednako obremenjene ostacima dveju propalih i jalovih ideologija, "monarhističke" i "komunističke". Srbi i Bugari pate od sličnih postkomunističkih bolesti, s važnom razlikom što je "tranzicija" 90-ih za Bugare uspravljanje, a za Srbe urušavanje. No, to je već jedna druga tema... Knjiga "Zbogom dinosauri..." je dragocen prilog razumevanju arhetipskih i tradicijskih silnica koje deluju i u pravoj tranziciji, i utoliko se možemo samo nadati da će što pre i Srbima biti nasušno potrebna!
T. Pančić
