01.01.00
Dnevnik
13.02.2002.
Tragični bilans aparthejda
Antji Krog: ZAVIČAJ MOJE LOBANJE; SAMIZDAT B92, Beograd, 2001.
Piše: Vanja LJujić
Knjiga Antji Krog, Zavičaj moje lobanje, objavljena je na našem jeziku u ediciji SAMIZDAT B92. To je potresna priča o tragičnom bilansu aparthejda viđena kroz prizmu južnoafričke Komisije za istinu i pomirenje. Osobenom narativnom metodom, Krogova izveštava o radu Komisije, analizira njene granice i mogućnosti i uporedo iznosi svoje najdublje moralne i emotivne dileme povodom samog procesa istine i pomirenja. Ona pita gde su granice krivice, tuge i praštanja, ali ne daje konačne odgovore. "Ono što je za nekoga energično traganje za istinom, za drugoga je lov na veštice."
"Zavičaj moje lobanje" je autentična retrospektiva banalnosti zla. Lišena je fikcije, patnja je u njoj opredmećena i individualizovana. Svi učesnici drame su stvarni ljudi, a svedočenja žrtava otkrivaju lične istorije. Krogova piše iz perspektive svedoka koji ne krije sopstvenu tugu i bes. Međutim, ona sama ne dehumanizuje. Od počinioca očekuje da ispolji integritet i ljudsku reakciju, "da donese tananu, lično obojenu pojedinost, tugu i zbunjenost." O duboko ličnom pristupu problemu možda najbolje svedoče sami podnaslovi: Nikada nisu zaplakali ti ljudi moje rase, Sve napetijih i napetijih nerava pred ponorima jada, Pomirenje: od dva zla ono manje, Pisma o zvučnosti ožiljaka, Tragedija grešaka, Voljena zemlja tuge i milosti?
Antji Krog ne analizira politički sistem koji je omogućio zverska ubijanja i mučenja ljudi. Ona se, u prvom redu, bavi "moralnim i kulturnim kontekstom" zločina. Aparthejd je groteskna manifestacija ljudske iracionalnosti. Izvan normativne strukture koja je ozakonila nasilje kriju se univerzalne predrasude, paranoje i ksenofobija. "Verovali smo da crni ljudi nisu ljudska bića, da predstavljaju opasnost, da će nas sve pobiti, a onda upropašćavati zemlju dok se ne pretvori u još jednu afričku bednu oblast." Nisu li slične mitomanije obeležile desetogodišnji Teatar užasa na prostoru bivše Jugoslavije?
Kajanje ne može poništiti prošlost, ali je može demistifikovati. Individualizacijom žrtve i počinioca, Komisija za istinu i pomirenje rekonstruiše ne samo ljudsku patnju nego i ljudsku okrutnost. Svodi ih na najmanji zajednički imenilac: čoveka. "Stojim pred vama - nag i ponizan. Odlučio sam da prestanem da se izvinjavam zbog aparthejda i da kažem istinu. Tim činom ću izdati svoj narod i sebe. Ali, moram da kažem istinu. Izmirio sam se sa Bogom i moram da se izmirim i sa narodom KvaZulu-Natala. Da bih se izmirio sa sobom. Upravo ova publika opseda moje misli. Možda su među vama oni koje sam zlostavljao, koje sam, misleći da su mrtvi, ostavljao za sobom na terenu." Iza ovog svedočenja vidimo oslobođeno ljudsko biće koje se ne krije iza sistema, rase, kolektiva?
Komisija za istinu i pomirenje raspravlja o prošlosti, ali da bi uticala na budućnost. Kidanje kolektivnih fantazama i obnova pamćenja je jedini put za izlazak iz začaranog kruga mržnje i nasilja. "Identitet je uspomena. Identiteti iskovani iz napola upamćenih stvari ili lažnih sećanja lako čine prestupe." U vreme kada se nespretno suočavamo sa sopstvenom savešću, knjiga Antji Krog nam može poslužiti kao dragocen moralni putokaz.
