Zavera - tajna priča o protokolima sionskih mudraca

03.09.09 NIN

Priča o “Protokolima“ zapravo je priča o proizvodnji mržnje, o stvaranju onog tragično opasnog emotivnog naboja kod širokih masa kojim se može lako manipulisati, stvaranje onih emocija koje više ne priznaju nikakve argumente, činjenice ni dokaze pa ni kada je reč o očiglednim lažima i falsifikatima


Ambiciozna izdavačka kuća “Samizdat B92“ podarila nam je ovih dana neobičnu, zanimljivu i korisnu knjigu o nastanku i mračnom delovanju jednog od najvećih i najozloglašenijih falsifikata u istoriji, o “Protokolima sionskih mudraca“. Ta bizarna i neobična pripovest ispričana je u obliku “grafičke novele“, zapravo stripa nastalog u umetničkoj radionici majstora stripa Vila Ajznera, sa jezgrovitim i sažetim predgovorom Umberta Eka.
Naslov knjige je “Zavera - tajna priča o Protokolima sionskih mudraca“. U proteklih dvadesetak godina “Protokoli sionskih mudraca“ objavljeni su u Srbiji u blizu dvadesetak što legalnih što nelegalnih izdanja i verujem kada bi se zbrojio ukupan tiraž tih izdanja pokazalo bi se da je to jedno od najkomercijalnijih, a može se pretpostaviti i najčitanijih štiva, što zapravo i ne mora da čudi jer je na ovom tlu teorija o postojanju međunarodne zavere bila i te kako prisutna kao važan deo političke propagande koju su širili mediji i političari i koja je do današnjih dana ostala široko rasprostranjena. Iako je još 1921. godine nepobitno, van svake sumnje, dokazano da je reč o falsifikatu koji je početkom dvadesetog veka pripremila i objavila ruska tajna služba kako bi sprečila modernizaciju Rusije i reforme koje je nameravao da obavi ruski car Nikolaj, što je potom i više puta pronalaženjem novih dokumenata i svedočanstava nepobitno potvrđeno, “Protokoli“ nalaze svoje plodno tle svuda tamo gde se neuspesi unutrašnje politike objašnjavaju delovanjem spoljnih, neprijateljskih sila. Tirani, diktatori, loše vlade, bavili su se i bave se neprekidnom proizvodnjom zavera, a mase takva “objašnjenja“ prihvataju brzo i lako kao glavnog krivca za sve nedaće, nesreće, nevolje i tragične promašaje sopstvenih vođa i političara.
U jednom istraživanju objavljenom pre nekoliko godina, nabrojao sam preko stotinu naslova knjiga kod nas objavljenih u periodu od 1990. do danas koje na ovaj ili onaj način ponavljaju teze iz “Protokola sionskih mudraca”. Većina tih dela zapravo su samo preštampana izdanja rasističkih i antisemitskih izdanja prvi put objavljenih za vreme nacističke okupacije Srbije, a neke od njih u povodu otvaranja zloglasne antimasonske i antijevrejske izložbe u Beogradu 1942.
Zaludu je još 1985. godine kod nas sudski zabranjeno objavljivanje “Protokola sionskih mudraca“ zbog svog rasističkog antisemitskog sadržaja i podsticanja na zločin. Ta odluka nije kasnije poštovana i u periodu koji je nastupio, u periodu raspada Jugoslavije, čini se da objavljivanje ovakve “literature“ ne samo da više nije bilo zabranjeno nego je i podsticano.
Zaludu je 1996. godine objavljena i značajna knjiga Normana Kona “Poziv na genocid“ u kojoj je iscrpno i dokumentovano po ko zna koji put do detalja objašnjeno kako je nastao ovaj kriminalni, zločinački spis koji je i Adolfu Hitleru poslužio kao “krunski dokaz“ za holokaust i “konačno rešenje“ jevrejskog pitanja. Knjiga je prošla nezapaženo jer se nije uklapala u postojeće stereotipe i predrasude.
Za sadržaj “Protokola sionskih mudraca“ bukvalno se vezuje stradanje miliona ljudi u najstrašnijim koncentracinim logorima za vreme Drugog svetskog rata širom Evrope, kao i širenje novog antisemitizma posle rata jer su “Protokoli“ i dan-danas biblija raznih neonacističkih pokreta. No, i mnogo više od toga. Priča o nastanku i uticaju “Protokola sionskih mudraca“ i poziva na genocid nadilazi pitanje antisemitizma. U uvodnom delu Ajznerove “Zavere“ nalaze se kao moto sledeće rečenice: “Kad god jednu grupu ljudi uče da mrzi drugu, stvori se laž kako bi se razbuktala mržnja i opravdala zavera. Metu je lako pronaći jer je neprijatelj uvek neko drugi“. Priča o “Protokolima“ zapravo je priča o proizvodnji mržnje, o stvaranju onog tragično opasnog emotivnog naboja kod širokih masa kojim se može lako manipulisati, stvaranje onih emocija koje više ne priznaju nikakve argumente, činjenice ni dokaze pa ni kada je reč o očiglednim lažima i falsifikatima. To stanje opasnog delirijuma masa dobro nam je poznato iz dalje i bliske prošlosti kao i tragične posledice takvih manipulacija masama.
Po mnogo čemu priča o nastanku i potonjem dejstvu “Protokola sionskih mudraca“ nalik je fikciji, kao neka borhesovska pripovest o višestruko izvrnutoj stvarnosti, o jednoj golemoj laži koja uzurpira stvarnost nad kojom zavladaju reči nabijene eksplozivom mržnje. Nije zato čudo da je i pisac evropskog i svetskog značaja kakav je Danilo Kiš upravo na tu temu, na temu “Protokola sionskih mudraca“ napisao jednu od svojih izuzetnih priča - “Knjiga kraljeva i budala“.
Pohvale izdavaču “Zavere“ za grafičku novelu koja bi morala da nađe mesto i u našim školama kao obavezna lektira za časove istorije i onoga što se naziva građansko vaspitanje.

26.08.09 Politika

Grafičku novelu Vila Ajznera „Zavera”, koja govori o nastanku ovog opakog antisemitskog spisa, objavio „Samizdat B92”

Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere...” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.
Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode.
Jedna, dakle, od Ajznerovih grafičkih novela je i „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” (poslednje njegovo delo), koja dolazi u vreme sve žešćeg neonacizma u svetu. Ne tako davno, široko istraživanje pokazalo je da gotovo polovina Evropljana Jevreje smatra „drugačijim” po mentalitetu i načinu života a da više od trećine misli da „treba da prestanu da izigravaju žrtve holokausta”. Za sliku savremenog sveta u kojem živimo, svakako, poražavajuće; saznanje da je antisemitizam daleko od „sporadične pojave” dokaz je da svaku knjigu koja ga poput ove Ajznerove čupa iz korena i uništava treba dočekati kao dar.
Prošlo je sto četiri godine od objavljivanja „Protokola sionskih mudraca” (napisani su 1902. ili 1904), apokrifnog dokumenta o navodnoj zaveri Jevreja da „preuzmu vlast nad čitavim svetom”. Nepobitno je, međutim, dokazano da su „Protokoli...” delo Ohrane, tajne policije carske Rusije, koja je želela da uspori reforme ruskog cara Nikolaja insinuacijama da se u njima može otkriti „zavera” Jevreja.
Autor „Protokola sionskih mudraca” je Matje Golovinski (ovaj podatak dokazao je u francuskom listu „Ekspres” 1999. istoričar Mihail Lepehin), potomak osiromašene ruske plemićke porodice, saradnik ruske policije, prognanik iz zemlje koji se skrasio u Parizu ali je ostao „na usluzi” Ohrani. Njega je angažovao Petar Račkovski, šef Odeljenja za inostranstvo Ohrane, sa zadatkom da smisli opaku laž koja bi ocrnila Jevreje; ponuđena mu je i osnova za nju – pamflet iz 1864, „Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea”, francuskog satiričara i protivnika Napoleona Trećeg Morisa Žolija u kojem ovaj tvrdi da francuski car ima tajni plan da „sruši sve države i postane vrhovni gospodar”.
Golovinski je preuzeo 40 odsto Žolijevog teksta, sugerišući da su „Protokoli...” zbirka navodnih zapisnika sa tajnih sastanaka „sionskih mudraca” za vreme Prvog cionističkog kongresa koji je 1897. održan u Bazelu. Potom je ovaj apokrif iz Francuske doturen Raspućinovom suparniku i religioznom mistiku Sergiju Nilusu u Moskvu, a on ih je, opterećen pričama o zaveri protiv cara, oberučke prihvatio i 1905. objavio kao dodatak drugom izdanju svoje knjige „Veliko u malom, ili Antihrist ... posmatran kao skora politička budućnost”. Predsednik vlade Pjotr Stolipin sproveo je istragu o nastanku „Protokola” u kojoj je dokazano da je reč o plagijatu i da je on delo falsifikatorskog tandema Račkovski–Golovinski.
Afera se stišala, ali ih je iz Rusije u Evropu (prvo u Nemačku, odakle su se proširili po svetu) doneo 1918. Rus Ravel Alfred Rozenberg, kasnije relativno blizak Hitlerov saradnik. Hitler je bio oduševljen njima i spominje ih u „Majn kampfu”.
Iako je 1922. godine dopisnik londonskog „Tajmsa” iz Konstantinopolja Filip Grejvs dokazao svojim tekstovima da su „Protokoli sionskih mudraca” istorijska prevara, dovoljna je bila Hitlerova oduševljenost da otpočne genocid nad Jevrejima...
Izdanje grafičke novele „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” na srpskom pred čitaoca iznosi celi istorijat ovog antisemitskog spisa i tužnu istinu da se ovaj, dokazano opaki, pamflet i dan-danas štampa po svetu. Crtež Vila Ajznera i precizni tekst upravo onih trenutaka u kojima su donošene presudne odluke o nastanku i daljem distribuiranju ovog sramnog delu protiv jednog naroda opominjuće pričaju o lažima koje i danas neodgovorni ljudi rasturaju, paleći opake požare zla koje je teško zaustaviti. „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” je knjiga koja proziva savest i poziva na budnost svakog pojedinca u celome svetu čije krhko postojanje ovakva mržnja može da zauvek uništi.
A. Cvijić