Zaštitnica umetnosti i druge priče

Branislav Crnčević (autor)

Zaštitnica umetnosti i druge priče

990 din

U korpu

Priča o zaštitnici umetnosti smeštena je u vreme Austrougarske. Locirana je u Vojvodini, a piščeva namera je bila da pokaže jednu običnu porodičnu sliku u kojoj je glavna junakinja Natalija miljenica svoga dede, bogatog prečanskog salašara. Naime, pritisak stvarnosti na umetnost utiče dvojako. Primarno katastrofalno, jer umetnost koja ne sumnja u stvarnost nije ni bogu ni ljudima ugodna. Danas i ovde to se posebno vidi u pokušaju da se zarad priznanja umetnici udvaraju vlastodršcima. Podjednako 1945. Brozu, devedesetih Miloševiću, a posle petooktobarskih promena i novim vlastima.
Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac.

Borac za najstarije i najviše vrednosti: istinu, pravdu, slobodu, čestitost, narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala, preko Gogolja do danas), koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči, i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije, zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke, zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević, prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda, nad njegovim manama i obmanama, nad njegovim kratkim pamćenjem.
Borislav Mihajlović Mihiz


Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

Izdavač: IGAM; 2003; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 276 str.; 86-83927-04-0;