Zaštita svedoka u krivičnom postupku

Snežana Brkić (autor)

Zaštita svedoka u krivičnom postupku

rasprodato

Monografija Snežane Brkić ima 263 + VIII stranica teksta. Pored uvoda, zaključka, popisa literature i izvora, rad ima sedam glava. Prva glava se bavi pitanjem opravdanja zaštite svedoka. S tim u vezi ističu se tri grupe razloga za uvodjenje zaštite svedoka: pragmatički razlog, iza kojeg stoji potreba za efikasnijim suzbijanjem savremenih oblika kriminaliteta; principijelni razlog, koji se ogleda u potrebi zaštite osnovnih ljudskih prava svedoka i formalnopravni razlog, koji je sadržan u potrebi prilagodjavanja domaćeg zakonodavstva medjunarodnim pravnim standardima.


U drugoj glavi je prikazan sistem zaštite svedoka kao poseban pravni odnos, čiji su elementi subjektivna prava i pravne obaveze, a pretpostavke aktivni i pasivni subjekti, objekat, cilj i uslovi. Centralno mesto u tom pravnom odnosu pripalo je subjektivnom pravu svedoka na zaštitu kao izrazu zaštite osnovnih ljudskih prava: prava na ličnu i imovinsku sigurnost, prava na nepovredivost psihičkog integriteta, prava na dostojanstvo i prava na privatnost. Iz osnovnog prava svedoka na uživanje zaštite izvedena su sledeća njegova ovlašćenja: da bude obavešten o pravu na zaštitu; da zahteva ili da se odrekne zaštite; da do odluke o zahtevu za zaštitu uskrati davanje ličnih podataka, iskaza u celini ili odgovora na pojedina pitanja; ovlašćenje na dvostepeno odlučivanje o zahtevu i ovlašćenje na punomoćnika.
Treća glava je centralna i ona se bavi problematikom procesne zaštite svedoka. Mere procesne zaštite svedoka klasifikovane su na mere prikrivanja identiteta svedoka (ličnih podataka i/ili lika i glasa) prema opštoj javnosti, a izuzetno i prema odbrani, kao i na mere sprečavanja fizičkog susreta okrivljenog i svedoka. Ove poslednje su vezane za radnje dokazivanja ili za radnje procesne prinude. One mogu biti sračunate na fizičko onemogućavanje zastrašivanja i osvete, ali isto tako i na očuvanje psihičkog integriteta svedoka, odnosno sprečavanje njegove sekundarne viktimizacije.U četvrtoj glavi su prikazana posebna pravila o zaštiti svedoka s obzirom na pojedine kategorije svedoka, krivičnih dela ili sudova. S obzirom na kategoriju svedoka, važe posebna pravila o zaštiti žrtava krivičnih dela, posebno osetljivih svedoka, dece i maloletnika, kao i prikrivenih islednika. S obzirom na kategoriju krivičnih dela, postoje posebna pravila o zaštiti svedoka kod seksualnih krivičnih dela i kod nasilja u porodici. Najzad, nekih specifičnosti u pogledu zaštite svedoka ima i u postupcima pred medjunarodnim sudovima i tribunalima.
U petoj glavi su obradjeni ostali oblici pravne zaštite svedoka: disciplinska, krivičnopravna i gradjanskopravna. Krivičnopravna zaštita svedoka se posmatra kroz prizmu propisivanja pojedinih vrsta krivičnih dela, propisivanja pojedinih vrsta krivičnih sankcija, kao i uticaja sile i pretnje na krivičnu odgovornost davaoca lažnog iskaza. Gradjanskopravna zaštita je prikazana kroz mogućnosti naknade štete i posebne mere zaštite u slučaju nasilja u porodici. Šesta glava je posvećena procesnoj zaštiti svedoka u našoj zemlji. Prikazana su tri različita režima koja u tom pogledu važe u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. S obzirom na neizgradjenost procesne zaštite svedoka u Srbiji, u sedmoj glavi dati su predlozi de lege ferenda. Oni se odnose na opštu kategoriju svedoka, posebno osetljive svedoke i decu i maloletnike. U tom smislu, predložene su izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Krivični postupak , Svedočenje
Ostali naslovi iz oblasti: Pravo

Izdavač: dr Snežana Brkić - izdavač; 2005; Broširani povez; latinica; 26 cm; 273 str.; 86-908025-0-9;