Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz, 30. jun 1911, Šetejnije ? 14. avgust 2004, Krakov) je poljsko?američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.
Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Viljnusu polonistiku i pravo. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1949. poljske vlasti mu oduzimaju pasoš, a on uspeva da ode u politički azil na zapad, prvo u Francusku, a od 1961. u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Kasnih devedesetih vraća se u Poljsku.
Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.
U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.
„Dolina reke Ise“ je autobiografsko delo u kome opisuje detinjstvo.
03.09.06 Danas
Čitalište
Zarobljeni um / Ateološka rasprava
Zarobljeni um, Česlav Miloš
Paideia, 2006.
prevela Ljubica Rosić
Česlav Miloš sebe je, pre svega, smatrao pesnikom, i to pesnikom koji piše hermetične stihove za mali krug čitalaca. Ipak, svetska slava došla mu je posle objavljivnja knjige eseja, "Zarobljeni um". Pošto je ovo delo objavljeno u "Galimaru", za Miloša, koji je tada već bio u emigraciji, čula je i Francuska i čitava Evropa. U ovim esejima, Miloš je, po sopstvenim rečima, rekao sve ono "što nije moglo da se kaže u poeziji". I zbog ovog dela, ali i zbog romana "Osvajanje vlasti", Miloš je dugo bio smatran političkim piscem i antistaljinistom. "Zarobljeni um" danas je u čitavom svetu knjiga poznata kao delo o komunističkom totalitarizmu. Na srpskom jeziku, prvi put je objavljena osamdesetih godina u prevodu Petra Vujičića. Ovo delo primer je originalne i vrhunske esejistike (poznato je da najveći pesnici sveta pišu najbolje eseje, primeri su brojni,Cvetajeva, Brodski,Vistan Hju Odn, Čarls Simić, Česlav Miloš). U "Zarobljenom umu" Miloš kombinuje elemente autobiografije, introspekcije, analize i duboke refleksije. Najveće zlo koje totalitarizam nanosi, Miloš je video upravo u porobljavanju ljudskih umova, i strahotnom ideološkom pritisku vlasti, čiji je zadatak bio da stvori "novog čoveka". Čini se da "Zarobljeni um" nije delo koje je prestalo da bude i dalje aktuelno i moderno, kao što su to sva istinski velika dela ljudskog duha. Totalitarizmi u najrazličitijim pojavnim oblicima, postoje, na žalost, i dalje svuda oko nas, širom sveta.
Ateološka rasprava, Mišel Onfre
Rad, 2006.
prevela Dana Milošević
Mišel Onfre, doktor fiozofije i vodeći francuski mislilac, autor je niza dela koja su, odmah po pojavljivanju, ustalasala francusku i evropsku javnost. Njegova knjige "Umetnost življenja", "Vajanje sebe", "Politika pobunjenika", "Teorija zaljubljenog tela", stekle su poklonike širom Evrope. Delo "Ateološka rasprava" objavljeno je početkom 2005. i odmah bilo prodato u tiražu od 200.000 primeraka, što nije uobičajeno za dela iz oblasti filozofije i teologije. Ova knjiga prevodi se na desetine drugih jezika, a Onfre je napustio državno obrazovanje i osnovao Narodni univerzitet u Kanu (Normandija), i u drugim francuskim gradovima, gde besplatnu filozofsku nastavu prati hiljade studenata. U delu "Ateološka rasprava", Onfre tvrdi da se nalazimo u doba kada više ne važi maksima "da je Bog mrtav", već u periodu koje je vreme njegovog povratka. Onfre, tako, smatra da je neophodan argumentovan, snažan i militantan stav protiv teoloških maksima koje propovedaju "smrt na zemlji u ime večnosti na nebu". U vladajućim svetskim religijama, Onfre izvrgava kritici sve postulate iz kojih proizilaze brojni sukobi širom sveta, nastali baš zbog verovanja predstavnika postojećih religija da su "pozvani od Boga da vladaju onim drugim ili onim drugima". "Ateološka rasprava" duboka je, zapravo teološka rasprava, u kojoj se osuđuje "tiranije i robovanje onostranom", i poziva na promišljanje božanskog kao delatnog, ljubavnog, životnog i kreativnog
Zrnca nauka 4
Zavod za udžbanike i nastavna sredstva, 2006.
preveo Stevan Jokić
Ovo delo obraća se čitaocu koji je zainteresovan za širi krug tema, čitaocu radoznalom za fascinantan svet koji nastanjujemo, za njegove objekte, fenomene, unutrašnju strukturu. Jednom rečju - čitalac koji će moći,naročito ako su u pitanju roditelj ili učitelj, da prenese svoju radoznalost i potpuno novo znanje na okolinu i decu, ostvarujući na taj način setvu, od koje se očekuje - klijanje. Zrnca nauka ima svoju istoriju. Svake godine, počev od 1998. u Provansi, na poziv fondacije Trej, sastaje se desetak naučnika i tridesetak profesora osnovne škole. I jedni i drugi se menjaju svake godine, ali svi s ubeđenjem o neophodnosti izučavanja eksperimentalnih nauka u školi. Po završetku susreta, svaki od naučnika piše poglavlje posvećeno onome o čemu je raspravaljno, učvršćujući u njega nekoliko lako izvodivih eksperimenata za profesore, a naročito za decu.Zrnca nauka 4, sadrži sedam poglavlja: talasi, razvoj kičmenjaka, fizika atmosfere, otpadi, gravitacija, polimeri, klasifikacija živih bića. Napisana u saradnji sa nastavnicima, knjiga predlaže put u svet nauka, koji podstiče zainteresovanost i radost otkrića.
Sanja Domazet
