Žan Rasin (1639-1699), uz Molijera i Korneja jedan je od velike trojice francuskog klasičnog teatra, u žanru tragedije najveće je ime u istoriji francuskog pozorišta. Autor Andromahe, Britanika, Berenike, Mitridata, Ifigenije, Fedre, Atalije i drugih dela, vaspitan je u strogoj jansenističkoj sredini opatije Por-Rojal, u kojoj je proveo prve godine svog školovanja. Tu su mu učitelji bili jansenistički mislilac Nikol, helenista Lanslo i vrsni vaspitač kakav je bio Antoan Lemetr. Napustivši Por-Rojal, Rasin je studirao filosofiju na koledžu Arkur u Parizu. Tu se družio sa slobodoumnijim duhovima, među kojima je bio i poznati basnopisac Lafonten. Počeo je da piše za pozorište, čime je izazvao negodovanje svojih jansenističkih učitelja, pa je stupio s njima u oštru polemiku. Niz njegovih "profanih" tragedija okončan je njegovim najčuvenijim remek-delom, Fedorom, čija je premijera, međutim, pretrpela neuspeh koji su izrežirali njegovi suparnici. Ogorčen, Rasin je prestao da piše za pozorište, kojemu se vratio tek posle više od deset godina, napisavši dve "biblijske" tragedije, Esteru i Ataliju. U tim svojim poslednjim pozorišnim delima on se - po vlastitom uverenju - iskupio u očima svojih nekadašnjih učitelja, pokoravajući se strogim jansenističkim principima.