Zamišljati Argentinu

09.09.03 Politika

Da li sa političkom torturom čovek postaje jači? Pitanje zvuči kao retoričko, ali upravo polazeći od njega književni kritičar Radivoje Mikić ocenjuje najnoviju knjigu američkog pisca Lorensa Torntona koja se pod nazivom "Zamišljati Argentinu" upravo pojavila u biblioteci "Megahit-Alfa" beogradskog izdavača "Narodna knjiga".

Tornton je napisao roman koji je, naglašava Mikić, mogao slobodno da bude štampan i u biblioteci Antologija svetske književnosti. Reč je, naime, o delu u kojem se majstorski govori o političkom nasilju, temi koja je, nažalost, obeležila 20. vek.

Za ovaj roman Tornton je, sa pravom, i dobio uglednu nagradu koja nosi ime Ernesta Hemingveja, i priznanje američkog PEN-a. "Zamišljati Argentinu" predstavlja knjigu koja govori o mračnom periodu vladavine vojne hunte u Argentini, kada je bez ikakvog traga nestalo na hiljade političkih protivnika.

Baveći se temom političke torture, i čitaocu predočavajući moguće uslove zbog kojih neki postaju žrtve nasilja, dok se drugi pretvaraju u mučitelje, Lorens Tornton čuva sećanje na brojne žrtve ne samo argentinskog režima vojne hunte, nego poručuje da svaki takav zločin ne sme biti zaboravljen.

Glavna ličnost romana je pozorišni umetnik Karlos Rueda, čije su žena i kćerka nestale u vojnim zatvorima. Rueda je i sam bio podvrgnut mučenju zato što je u jednoj pozorišnoj predstavi izvrgnuo ruglu mučitelje i zločince.

Da li čovek, dakle, u iskušenjima postaje jači nego što je bio ranije, i zašto vlast pretvara čoveka u slabića i zločinca? Evo pitanja na koje možemo potražiti odgovor u romanu Lorensa Torntona "Zamišljati Argentinu" koji je na srpski prevela Natalija Pavlović.

U sklopu aktivnosti kojima bi privukla čitaoce, i poštovaoce dobre literature, "Narodna knjiga" je pre nekoliko meseci obnovila rad svog, nekada vrlo brojnog i popularnog Kluba čitalaca. Pred nama je sada već drugi broj kataloga Kluba, za period septembar-decembar 2003. godine.

Predstavnik za štampu "Narodne knjige", Jelena Mojović, kaže da se od maja, kada je izašao prvi broj obnovljenog kataloga, u Klub učlanilo 15.000 poštovalaca knjige. Istovremeno, Jelena Mojović se nada da će se broj članova Kluba postepeno povećavati, i da će sigurno dostići cifru od 60.000, koliko ih je u najboljim vremenima, pre raspada Jugoslavije, Klub i imao.

Za period jesen-zima, članovima Kluba se kao "knjiga sezone" nudi roman Oskara Hijuelosa (dobitnik Pulicerove nagrade) "Kraljevi mamba pevaju pesmu ljubavi". Prema tom romanu snimljen je i poznati film, a delo se po klupskim cenama prodaje upola jevtinije, za 300 dinara.

U katalogu članovi Kluba mogu da izaberu između 180 knjiga, koje im "Narodna knjiga" nudi za 30 odsto jevtinije u odnosu na maloprodajnu cenu u knjižarama. Među tim delima nalaze se bestseleri, svetski i domaći, klasici svetske književnosti, dečja literatura, ali i različiti praktični priručnici.

Katalog nudi i mogućnost učestvovanja u nagradnim igrama, kako za kupce knjige, tako i za članove Kluba koji su u njega učlanili i nekog svog prijatelja.

A. C.

06.09.03 Danas

"Narodna knjiga" je objavila roman "Zamišljati Argentinu", čiji je autor Lorens Tornton. Delo je s engleskog prevela Natalija Pavlović, a za ovaj roman je Tornton dobio nagradu "Ernest Hemingvej" i nagradu centra "PEN Ameriken Senter Vest". "Zamišljati Argentinu" je Torntonov prvi roman, objavljen 1987. godine. Već ovo delo učinilo je Torntona veoma poznatim širom angloameričkog govornog područja, a posle toga od istog pisca objavljen je i roman "Pod ciganskim mesecom". Tema dela "Zamišljati Argentinu" je tragični period kasnih sedamdesetih godina dvadesetog veka u Argentini. Na hiljade Amerikanaca je tih godina nestajalo bez traga. Među njima se nalazila i žena pisca Karlosa Ruede. Rueda ima čudesan dar: da kroz vizije vidi tačne sudbine nestalih. Rueda ne može da vidi sudbinu samo jedne nestale osobe - sopstvene žene. Tornton stvara uzbudljivu priču o istorijama tragičnim, surovim i ljubavnim, gde se izlaz iz bezizlaznog lavirinta koji se zove istorija, pronalazi u mašti, mistici, tajnama ljudskog srca i molitvama, mestima koje nikada nije uspela da okupira nikakva diktatura.

S. D.