Zaljubljena do ušiju

„Ne mogu da se odlučim, jabukovača ili čaša šablija.“ Džesi Rosko je naslonila laktove na šank i grickala svoje bojom isprskane naočari za sunce dok je premišljala o tome.
„Ne znam da li bi trebalo da te poslužim. Jesi li sigurna da imaš dovoljno godina da bi mogla da piješ?“, reče joj Oliver.
„Oh“, uzdahnu Lili, „kada bi meni neko rekao tako nešto.“
Džesi je energično pretraživala džepove svojih farmerki, konačno iskopavši petaka. S ljubavlju je mahnula njime Oliveru ispred nosa.
„Jabukovaču za tvoju dragu matoru majku. I bolje neka bude šendi – ne želim da padnem sa merdevina. Šta ćeš ti, Lili?“
„Koka-kolu. Ja ne želim da padnem u pijanu omamljenost.“ Lili je bilo krivo. Pošteno piće bilo bi divno, ali to ti je nevolja sa malom decom kad su ona naokolo, pažnja ne sme da ti popusti ni na tren.
Bar u pabu Sedam zvona bio je prohladan, mračan i pomalo buđav, natopljen mirisima piva i cigareta izmešanim sa mirisom sredstva za poliranje od pčelinjeg voska i aromom cvrčećeg crnog i belog luka, koja je strujala iz kuhinje. Pošto ih je Oliver poslužio pićem, njih dve izađoše u ograđenu baštu.
Bilo je dvanaest i pet i sunce je sijalo. Lili ostavi pozamašna dupla bebi-kolica u senci jorgovana, dok je Džesi terala radoznale ose sa njihovih pića i otvarala paketić keksa.
„Pogledaj ih samo. Kao dva penzionera na plaži u Bormutu.“ Džesi pokaza glavom na decu zaspalu u kolicima, leđima okrenutu jedno drugom, otvorenih usta i razmaknutih kolena, sa glavicama spuštenim na grudi. Dvogodišnji Vilijem, Lilino najmlađe dete, stezao je golog Ekšn mena. Jednogodišnja Freja, ćerkica jednog para iz sela koju je Lili čuvala, uspevala je da istovremeno sisa palac i tiho hrče.
Lili se molila bogu da deca nastave da spavaju. Kada bi se probudio, Vilijem bi urlao zahtevajući da se ljulja u ljuljašci, a Freja bi želela isto, vrištala još glasnije od njega. Onda bi se drali tražeći čips, sokove i još sokova, a pošto su oboje bili u fazi kada istražuju bukvalno sve – parčiće stakla, piće stranih ljudi, sadržaje pepeljara – Lili je znala da bi slobodno mogla da se preda i odmah ih odvede kući.
Samo dvadeset minuta, to je sve što tražim, pomislila je bez mnogo nade da će to i dobiti. Dvadeset minuta blagoslovenog mira i zrelog razgovora.
„Uh, sad je bolje“, izusti Džesi strusivši pola čaše šendija. Vrpoljeći se na klupi, tapkala je po svojim zadnjim džepovima, pronašla tubu „ambre solera“ i preko ramena je dodala Lili. „Možeš li da mi namažeš leđa?“ Bluza joj je bila duboko izrezana i spreda i pozadi i, mada joj je koža lako tamnela, sada se na njoj opažala ružičastog primesa. Izvijala se dok joj je Lili nakapavala kremu po opečenoj koži. „Da li se Majkl javljao?“, upita je.
„Sinoć mi je telefonirao.“ Lili je čula svoj glas u kojem nije bilo tračka radosti, i potajno je bila užasnuta tom činjenicom. Zaboga, njen muž je bio odsutan već šest meseci jer je radio u Dubaiju na pola puta preko sveta, a ona čak nije imala snage ni da ga poželi. Stvarno, kakva je to ona supruga? „Sledećeg petka doleće nazad i ostaje osam nedelja. Moraću da nabavim marmelade.“
„I mnogo sedativa“, Džesi je pogleda preko ramena, „u slučaju da prsneš od prevelikog uzbuđenja.“
Lili napravi facu i zavrnu poklopac na kremi za sunčanje. Nije bila samo ona u pitanju. Činilo se da ni kod Majkla razdvojenost ne izaziva preteranu čežnju.
„Znaš, kada je prvi put dobio posao tamo, mislila sam da će baš biti romantično.“ Nežno izvuče iz svoje čaše bubicu koja se koprcala i položi je pažljivo na grm ruža. „Zamišljala sam da ću imati astronomske telefonske račune, stalnu nesanicu jer mi toliko nedostaje, vožnje do Hitroa u četiri ujutru bih ga dočekala na izlasku iz aviona, usporeni snimak nas dvoje kako trčimo u susret jedno drugom – on me podiže u vazduh i vrti ukrug“ – u svojoj mašti Lili je izgledala vitka poput nimfe – „a posle toga“, zaključi ona sležući ramenima, „pa, recimo preplavljujuću požudu i strast... valjda. I naravno, neprestano kresanje, od kog se tresu zidovi.“
„Uradi sve to sledećeg petka.“ Govoreći to, Džesi izvuče purpurnu maramu iz rasute kose i, zabacivši glavu, skupi bujne tamne uvojke i ponovo ih veza, načinivši nakrivljenu mašnu. „Odvezi se na Hitrou u četiri ujutru i baci mu se u zagrljaj. Vidi šta će se desiti.“