Rodjen 1950. u Zrenjaninu.Vaznije knjige: Perac sapuna, poezija, 1979, Vruc pas, eseji, 1985, Pada dubok sneg, poezija, 1986, Mrtvo misljenje, roman, 1988, Jesen svakog drveta, roman, 1997, Evropa broj 2, 1998.Prevodio je sa engleskog, nemackog i slovenackog jezika.
Svet je, kažu, oduvek bio vidljiv i prisutan ali je filozofija nastojala da ga prikaže kao nešto što se ne može opisati.
Dok je filozofija bila na vlasti, bilo je moguće - i dopušteno - opisati samo filozofiju tog postojećeg ali neshvatljivog sveta.
Svetska poezija je, napustivši svoju himničku osnovu i, time, službu religiji i njenoj najbližoj i najomiljenijoj rođaci - filozofiji - sama napisala svet i tako uspostavila njegovo paralelno postojanje.
Svet Jedan ne bi bio vidljiv i spoznat da nije bilo Sveta Dva.
Ali, poezija je umrla. Sve njene vitalne funkcije u dokazivanju postojanja sveta, u magiji jezika, u osmišljavanju besmisla i relativizaciji dominantnih smislova, ugašene su. Odslužila je lirska volja za postojanjem.
Poezija je, zapravo, zamrla. I, svakako, uvek iznova oživljava.
Kao što u plamenu Zunji Indijanaca izlečeni pacijent ima obavezu da se učlani u grupu lekara koja ga je izlečila, tako i svetska poezija danas, u toku svog ponovnog paranoičnog ozdravljenja, pokušava da se vrati na svetsku scenu, među odlučujuće uticaje, kao politika, kao agresivan simbol emocionalne istorije sveta, kao vampir jezičke filozofije.
Propustivši priliku da se organizuju kao Sveta stolica, Internet ili CNN, da poeziju emituju sa neba preko vlastitih kanala obilnih i nasilnih informacija, pesnici su prisiljeni da se bude iz sopstvenog praha i preporode kao ugašena snaga, bez tehničke budućnosti, s jedne strane, i bez stvarnog značaja reči, s druge. Sve moći poezije, sve interesantne stvari koje je osvajala i emitovala, izgubile su se danas u svetu koji je poeziju iskoristio za običnu svakodnevicu. Prošle su, u blistavoj istoriji.
Poezija se, najverovatnije, udavila u postojanju, u dokazanoj stvarnosti sveta. Zakopana je u matrici modernog zemaljstva, kao visoki san. Zato je njena budućnost u hramskom obliku delovanja, u zavereničkim grupama, tzv. krugovima zaljubljenika, amatera i salonskih aktivista; politika koja određuje njeno ponašanje kao umrle i ponovo oživele vrste mora, svakako, biti agresivna u odbrani institucije. A to znači da cilj svetske poezije nije jezička filozofija sveta nego konzervativistička odbrana statusa.
I kao što i sam jezik ima neverovatnu sudbinu najkonzervativnije društvene snage - istorijski nepromenljiv kao oblik komunikacije - tako i poezija doživljava žalosnu budućnost u aristokratskom konzervativizmu, u napadnom arhivizmu i najcrnjem tradicionalizmu nostalgičnih zagovornika dizanja iz groba po svaku cenu.
22.04.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Ukratko - Vruć pas i drugi eseji
Vojislav Despotov: "Vruć pas i drugi eseji"
Gradska narodna biblioteka “«Žarko Zrenjanin”» iz Zrenjanina i književni kritičar Gojko Božović nastavljaju sa izdavanjem izabranih dela Vojislava Despotova (Zrenjanin, 1950 – Beograd, 2000). Posle «Sabranih pesama» sada je pred nama druga knjiga u kojoj su ponovo štampani eseji iz knjige “«Vruć pas”», prvi put objavljeni 1985. u izdanju Matice srpske, i drugi eseji, koje je priređivač Gojko Božović pronašao po časopisima, novinama i u rukopisnoj zaostavštini barda naše avangarde, postmoderne i moderne.
Nažalost, tek je prerana i iznenadna smrt bacila novo svetlo na preteču i istinskog inovatora u našoj savremenoj srpskoj poeziji i umetnosti 20. veka. Od prve knjige Despotov je napravio takav iskorak i raskid sa tradicijom koji je bilo teško slediti i na pravi način vrednovati. Da je to tako pokazuju i njegovi eseji ispisani kao otpor prema mrtvom mišljenju i okoštalim čitanjima literature, ali i tumačenju vremena i stvarnosti.
Govoreći na promociji u Art klubu u Novom Sadu Božović je istakao kako je Despotov bio jedna od naših najznačajnijih esejista prošloga veka koji je gotovo proročki pisao i razmišljao o svom, ali i o budućem vremenu. Ti eseji snažno korespondiraju sa njegovom poezijom koja je već danas najcitiranija i najuvažanija, posebno među mladim i najmlađim pesnicima.
Epoha koja je okončana padom Berlinskog zida i pojavom novih tehnologija našla je u delu Vojislava Despotova jedinstvenog tumača, stvaraoca dosledne poetike, a to će se videti kasnije i u njegovoj romanesknoj trilogiji koja će dobiti posebnu knjigu.
O Vojislavu Despotovu govorio je i književnik Radivoj Šajtinac koji se prisetio neobičnog detinjstva u Zrenjaninu iz koga je na veliku scenu izašao neočekivani čovek i važan umetnik – Vojislav Despotov.
M. Ž.
20.03.04 Glas javnosti
Prekoračena granica
Vojislav Despotov: "Vruć pas i drugi eseji"
Njegov jezik bio je mobilan, i on je bio taj "neočekivan čovek" srpske književnosti, uvek spreman da preokrene i preobrazi zatečena poetička rešenjaKnjiga Vojislava Despotova "Vruć pas i drugi eseji", drugi tom Izabranih dela, objavljena je nedavno u izdanju biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina. Priređivač i pisac pogovora je Gojko Božović. U prvom delu knjige nalaze se eseji iz knjige "Vruć pas", objavljene 1985. u izdanju Matice srpske, dok drugi deo knjige donosi eseje objavljene tokom 80-tih i 90-tih u periodici, predgovore i pogovore, kao i neke eseje iz zaostavštine. Najznačajnija celina u drugom delu knjige je serija "Konac dvadesetog veka", objavljeni u Letopisu Matice srpske od 1982. do 1985. godine.
Eseji "Vruć pas" u podnaslovu imaju niknejm "Avanturstički eseji", te predstavljaju literarni "on the road" po evropskim i američkim prostorima modernosti. "Konac dvadesetog veka" daju zanimljiv uvid u kraj neočekivanog doba, dok "Poezija na satelitu" promišljaju poziciju poezije, kao i književno jugoslovenstvo.
Vojislav Despotov (1950-200 ) imao je neutaživu potrebu da prekorači granicu modernosti zatečene u literaturi. I u poeziji, prozi i esejistici uvek je pomerao poetičke granice. NJegov jezik bio je mobilan, i on je bio taj "neočekivan čovek" srpske književnosti, uvek spreman da preokrene i preobrazi zatečena poetička rešenja. On je prvi srpski pesnik koji je, već početkom 80-tih, govorio o kraju 20. veka. Već tada se, prema rečima Gojka Božovića, nametnuo kao pisac koji ume da provocira zatečena savremena civilizacijska pitanja.
Njegovi eseji govore o homo-mutantu koji se u našem vremenu promenio toliko da više uopšte ne odgovara tradicijskim očekivanjima koja imamo pod pritiskom zatečenog humanističkog idealizma. Vojislav Despotov je video da se tu dogodilo nešto kardinalno novo i drugačije, i o tome je svedočio na način koji je upečatljiv, zanimljiv i nov u savremenoj srpskoj književnosti.
T. Čanak
