Vrlo kratak uvod u filozofiju - O čemu je zapravo reč

02.04.06 Danas

Kako znamo da, kada odsečemo granu drveta, to drvo ne boli - samo što ono ne može da izrazi bol zato što ne može da se kreće? - pita se Tomas Nejgel, američki filozof u svojoj knjizi "Vrlo kratak uvod u filozofiju: O čemu je zapravo reč" koju je upravo objavio Službeni glasnik iz Beograda, u prevodu Jovana Babića.
Nejgel u ovoj kratkoj raspravi ponajviše dovodi do apsurda sve premise koje uzimamo bez dokaza dok poimamo svet oko sebe, savest, ljude i značenja koja nas i njih okružuju - kako bi nas naveo na zaključak da nije izvesno da zaista možemo da spoznamo druge oblike svesnog života u ovom svetu, osim činjenice da mi sami imamo svest, iz čega ne proizlazi nužno da naš prijatelj potpuno isto doživljava ono što mi percipiramo vlastitim čulima ili svešću.
Nejgelova knjiga namenjena je ne prosečnom člitaocu, već onima koji žele da dublje uđu u smisao filozofije. Nejgel misli da je, umesto kratkog istorijata ili pregleda filizofskih ideja i pravaca, pravi uvod u bavljenje filozofijom problematizovanje svih pitanja koje filozofija pokreće, odnosno,,da je postavljanje pitanja u suštini, važnije od samih odgovora koje su drugi na njih već dali. Jedino što je izvesno, jeste da ništa nije izvesno, i ovaj skeptički zaključak možda bi najsažetije mogao da dočara okvir u kome se Nejgelova razmišljanja kreću, ma o čemu je reč.
U kratkom Uvodu i u devet poglavlja koja potom slede, Nejgel detaljno analizira devet za njega ključnih pitanja: koliko poznajemo svet izvan naše svesti (I), kako možemo da spoznamo svest drugih (II) i da li, uopšte možemo, problem odnosa duha i tela (III), odnosno paralelno postojanje fizičke i mentalne stvarnosti, prve koju mogu opažati razni ljudi i razna bića, za razliku od mentalne koja se može iskusiti samo iznutra.
Ono što ga intrigira u poglavlju "Značenje reči" (IV) je, "kako išta što mi kažemo ili napišemo nešto znači - uključujući i sve reči u ovoj knjizi?" Kroz pitanje slobodne volje (V), Nejgel se osvrće i na filozofski determinizam ali i njemu suprotno stajalište da naši postupci, ipak, imaju neku vrstu uzroka u nama.Problem univerzalnost i objektivnosti morala je predmet rasprave na temu "Ispravno i neispravno" VI), a slične probleme u socijalnom kontekstu u odeljku pod nazivom "Pravda" (VII), Nejgei razrešava zaključkom o nemogućnosti postojanja apsolutno pravedne države ili društva. Poslednja dva pitanja univerzalna su i ne pripadaju samo filozofiji već i umetnosti - Smrt (VIII) i Smisao života (IX) u kojima se, neminovno, postavlja i pitanje Boga i Njegove svrhe.
Naravno, Nejgle svuda, indirektno, nagoveštava vlastite odgovore, ali i njihove antiteze, ostavljajući čitaocu da razmišljanjem dođe do sopstvenih, možda i oprečnih zaključaka ili nekih novih hipoteza.
Nejgel je istaknuti predstavnik savremene filozofske misli. Rođen 1937. godine u Beogradu, danas profesor filozofije i prava na Univerzitetu Njujork, član je i uređivačkog odbora Enciklopedije Britanike. Ovaj doktorant sa Harvarda poznat je kao zagovornik ideje da svest i subjektivno iskustvo ne mogu da se svode na aktivnost mozga, o čemu piše u svom čuvenom eseju" Šta znači biti šišmiš", objavljenom u Nejgelovoj najčuvenijoj knjizi "Pitanja smrtnika". Zajedno sa Bernardom Vilijemom bavio se i problematikom moralnog izbora i slučajnosti.
V. R.