Vreme kiseonika

17.02.09

Novica Antić, dobitnik prestižne prevodilačke nagrade „Jovan Maksimović” (nedavno mu je dodeljena za zbirku savremenih ruskih drama „Vreme kiseonika”) i jedan od „glavnih krivaca” za respektabilno prisustvo savremene ruske drame na ovdašnjoj teatarsko književnoj sceni, kaže za „Blic” da se, između ostalog, opredeljuje za rusku dramu zato što se ona, na umetnički vredan način, bavi temama i pitanjima koja su i naše žarišne tačke.

„Veliki broj novih ruskih drama su zapravo svojevrsna adaptacija klasičnih dela ruske literature. Novi autori uzimaju za osnovu velikane ruske književnosti, odnosno njihova dela i ispisuju drame u kojima se prepoznaje neko novo čitanje, čitanje koje obuhvata markantna mesta današnjice. Naravno, klasika je klasika, klasika je drugo ime za neprolaznost. Ruska klasika je večito, da kažem, primenljiva, kao i antička književnost, i neiscrpan je izvor inspiracije. Sklon sam da kažem kako je savremena ruska drama, bazirana na klasici, nama možda bliža nego zapadnoj populaciji jer se dotiče moralnih, duhovnih i niza drugih pitanja koja su nama bliža iz raznih razloga”, kaže Antić, dodajući da je još rano govoriti o pozorišnim kućama koje bi neku od tih drama stavile na repertoar i napomenuvši da je za ovdašnju teatrologiju od velike važnosti knjiga „Moja profesija” Sergeja Obrascova za Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici.

T.Nj.

08.02.09

NAGRADA "Jovan Maksimović", koja se bijenalno dodeljuje samo za ruski jezik, preksinoć je uručena prevodiocu Novici Antiću za knjigu "Vreme kiseonika" (izdanje "Cepter Book Njorld"). Laureat je već dobitnik najvišeg priznanja za prevodilaštvo "Miloš Đurić", ipak, ova nagrada ga je posebno obradovala:
- Žiri (Miodrag Sibinović, Duško Paunković i Mirjana Grbić) sastavljen je od naših vrhunskih prevodilaca slavista, pa mi je izuzetno drago što je reč o najužem krugu kolega - objašnjava dobitnik.
Priznanje koje dodeljuje porodica Maksimović i Udruženje prevodilaca Srbije, Antiću je donelo "Vreme kiseonika", u kojem je napravio izbor iz najnovije ruske dramaturgije. Reč je o četiri autora (Ksenija Dragunska, Ivan Viripajev, braća Presnjakovi i Konstantin Kostjenko) i njihovih osam dela.
- Pre ovoga, objavio sam antologiju za koju sam i dobio nagradu "Miloš Đurić", a nazvao sam je "Gvozdeni vek". Izabrao sam ovaj naslov jer oslikava jedno teško, sivo, "gvozdeno" vreme prelaska Rusije u novo društvo, sa svim svojim manama i vrlinama. Pravio sam paralelu sa čuvenim "zlatnim" i "srebrnim" vekom ruske literature. "Vreme kiseonika" nosi ovaj naslov ne samo što je u njemu drama "Kiseonik" Ivana Viripajeva, nego i zato što je napravljen pomak ka početku 21. veka. Najmlađi dramski pisci ponovo odlaze negde u nebo, u literarnom smislu.
Antić ističe da se pomenuti autori vraćaju uzorima ruske avangarde prve polovine 20. stoleća, naravno, transponovane u novi literarni jezik i pokušavaju da naprave pomak od realizma - ali
crpeći inspiraciju iz svakidašnjeg života.
- U tom smislu ove drame jesu uzlet u oblake, kao što je i Majakovski nekad to učinio sa čuvenim "Oblakom u pantalonama". Stilski, one se znatno razlikuju od drama s kraja 20. veka. Iako su vremenski veoma blizu, deli ih tek nekoliko godina. Ali, u međuvremenu desio se prelom i prelaz u novi dramski izraz.
U obrazloženju žirija kaže se, između ostalog, da je prevodilac u tekstu bio "kao muva u medu", prinuđen da se batrga između citiranja i podražavanja klasičnih autora:
- Pišući ove drame, ruski pisci se oslanjaju, pre svega, na simbolistički period ruske avangarde i čitav korpus savremene, ne samo dramske književnosti. U tom smislu, one su pune postmodernističkih citata i predložaka. Naravno, nisu to samo bukvalna citiranja već samo polazne osnove za jedno originalno književno delo. Prinuđen sam bio da prilikom prevoda citata napravim svojevrsnu književnu ekskurziju, koja počinje Starim zavetom i završava se Leonidom Andrejevom.
Zanimljivo je da se trenutno na beogradskim scenama igra pet ruskih komada u prevodu našeg sagovornika: u Ateljeu 212 ("Plastelin" i "Hitler i Hitler"), u JDP ("Pseći valcer" i "Kokoška"), u BDP ("Život br. 2"), a doskora je na repertoaru bio i "Kiseonik". Antić dodaje da voli pisce koji ga teraju da upražnjava "mentalnu gimnastiku", ali:
- Ovo više nije mentalna gimnastika nego ozbiljna atletska disciplina! Većina dela u "Vremenu kiseonika" nisu drame u klasičnom smislu, u njima nema čak ni likova. Neke su pisane kao novele, neke kao filmska scenarija. U tom smislu, složenije ih je prevoditi. Jer ona osnovna nit dramske strukture, koja svakako postoji - da nje nema ne bi se, uostalom, ni izvodile širom sveta - vrlo je tanka i ponekad gotovo neuhvatljiva. Moram reći da to predstavlja izuzetan izazov i kreativan napor koji je, nadam se, što i nagrada potvrđuje - urodio plodom.

ĆUTLjIVI PISCI
- ŠTO je vreme logoreičnije, pisci su ćutljiviji. Što je više govora i informacija, oni se sve više zatvaraju i štede na rečima. Pokušavaju da krajnje svedenim izrazom paradiraju toj hiperinflaciji smisla i lažnih osećanja, u kojima se zapravo gubi suština stvari i svi postajemo dobro informisani kreteni! Pretvorili smo se u jednu "kviz civilizaciju": gomilamo nepotrebna znanja, a skoro da više ništa ne znamo o nama samima i svetu u kojem živimo. Upravo na to žele da nas opomenu ovi mladi ruski autori, u pokušaju da nas trgnu i zamisle - makar dok čitamo ili gledamo njihove drame.
V. STRUGAR