Vreme i vremena

17.01.04 Politika

Nije teško filozofu da vidi problem tamo gde ga niko ne vidi, pa i u tako običnim stvarima poput vremena, rekli bi neki podsmehujući se. No, jedino pogrešno u toj opasci bio bi ton podrugljivosti jer, zaista, kao što kaže Paskal u "Mislima", filozof treba da u onome što je svima pred očima uoči ono što niko ne vidi. Stoga bi filozofija vremena trebalo da pruži neki zadovoljavajući odgovor na, naizgled, veoma jednostavno pitanje "Šta je vreme?"

Tako postavljeno pitanje je, smatra Miloš Arsenijević, u tek objavljenoj knjizi "Vreme i vremena", ne samo isuviše uopšteno već i neodređeno. Stoga svoju metafizičku raspravu o vremenu i posvećuje razmatranju pojedinačnih, dobro definisanih pitanja koja se tiču strukture i sastavnih elemenata vremena, njegove topologije i metrike, smera i toka, kao i njegovog ontološkog statusa i odnosa prema unutarsvetskim modalitetima i beskonačnosti. Pri tome, on i pokazuje kako su različiti aspekti vremena u toj meri povezani da su pitanja i odgovori na njih uzajamno zavisni.

Sažeti pregled

Naime, rešenja izvesnih problema, ma koliko se, uzeta sama za sebe, činila dobro zasnovanim i stoga konačnim, bivaju izmenjena zavisno od rešenja nekog kasnijeg problema. Tako, na primer, razmatrajući spor između temporalista i atemporalista, onako kako se on danas u svetu vodi, Arsenijević smatra da bi trebalo prihvatiti atemporalizam, to jest, uverenje da vreme "ne teče". Međutim, tek kad pokušavamo da rešimo problem indeterminizma, koji se u savremenoj raspravi između temporalista i atemporalista ne uzima u obzir, uvidećemo, pokazuje Arsenijević, da mogućnost indeterminizma, u punom smislu te reči, zahteva tok vremena.

Retko je gde, na manjem prostoru, a sa više jasnoće, sažet pregled relevantnih stanovišta i argumenata iznetih tokom istorije filozofije i u savremenim raspravama, kao u knjizi "Vreme i vremena". Arsenijević se i jasno opredeljuje za određena rešenja, navodeći ubedljive razloge (mada ih ne moramo svi prihvatati). Treba istaći da su njegova rešenja, u mnogim slučajevima, originalna i često suprotna danas preovlađujućim gledištima. Čini mi se da među najznačajnije rezultate ovih razmatranja svakako spada strog formalni dokaz da su dve tradicionalne teorije o strukturi ili "sastavu" vremena – aristotelovska, koja vreme vidi kao sastavljeno iz potencijalnih ili aktualnih intervala, i kantorovska, koja u vremenu vidi skup trenutaka – samo "trivijalno različite" jer se svaka istina o jednom od ova dva modela može iskazati i u jeziku kojim govorimo o onom drugom i dokazati kao teorema u oba sistema.

Doprinos raspravama

Međutim, čitalac ne treba da očekuje knjigu posvećenu filozofskim interpretacijama isključivo matematičkih ili fizičkih teorija vremena. Naprotiv, kvalitet ovog dela ogleda se upravo u tome što autor, koji se sa lakoćom služi savremenom logičkom aparaturom, ipak uspeva da čitaocu približi i učini zanimljivim neka od najdubljih ontoloških pitanja o prirodi vremena. Sam naslov ove knjige je pomalo zagonetan. Čitalac koji se pita u čemu je razlika između vremena i vremena odgovor će naći u poglavlju posvećenom problemu toka vremena. U njemu Arsenijević iznosi gledište koje predstavlja doprinos savremenim raspravama o realnosti vremena. Naime, svoje originalno, a za većinu čitalaca možda i najzanimljivije, rešenje već pomenutog spora između temporalista i atemporalista.

Reč je o originalnom dokazu u prilog temporalizma, shvatanja da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti realna i da ne zavisi od subjektivne tačke gledišta.

Dobro je poznato da je sv. Avgustinu izgledalo da zna šta je vreme sve dotle dok na pitanje "Šta je vreme?" ne mora da pruži izričit odgovor. Knjiga "Vreme i vremena" Miloša Arsenijevića, objavljena u novopokrenutoj biblioteci "Filozofske teme" (urednik Dragan Mojović) kod, za filozofsku literaturu, sve značajnije kuće Dereta, je ono najbolje što se kao odgovor na ovo pitanje može dati.

Zadovoljstvo mi je da primetim da je Miloš Arsenijević, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i stalni član Ficvilijam koledža u Kembridžu i Centra za filozofiju nauke u Pitsburgu, koji već godinama objavljuje u vodećim svetskim časopisima i zbornicima renomiranih izdavača, odlučio da svoju novu knjigu, prirodni nastavak svog dela "Prostor, vreme, Zenon" (1986), napiše i objavi na srpskom jeziku.

Rastko JOVANOVIĆ

11.12.03 Politika

Ako smo dosad i bili ubeđeni da svi znamo šta je vreme, posle knjige Miloša Arsenijevića "Vreme i vremena", koju je upravo objavila izdavačka kuća "Dereta", iznenadićemo se koliko nam je znanje krhko, maltene ravno neznanju. To, međutim, ne treba da nas obeshrabri, ako se ima u vidu da su se oko tog pitanja mučili i svađali najveći umovi, filozofi i fizičari, matematičari i astronomi dve i po hiljade godina, a da rasprava još nije okončana, i ni samo vreme nije presudilo ko je i u čemu u pravu...

U tom kontekstu, a podsećajući i na ono Hegelovo da poznato nije i spoznato, Dragan Mojović, urednik "Deretine" biblioteke "Filozofske teme", na jučerašnjoj promociji, preporučio je Arsenijevićevu knjigu kao prvorazredno štivo o pitanju vremena, najdublje filozofsko-naučno razmišljanje, kristalno jasne logike, precizne i čiste rečenice. Baveći se, kreativno iskoristivši "veliku svađu" filozofa i naučnika, razilaženjima i osporavanjima koja traju dva i po milenijuma – umesto odgovora na uopšteno pitanje: "šta je vreme?" – autor tumači brojne aspekte vremena, to jest pitanja sastava vremena, njegove topologije, ontološkog statusa, metrike, smera, toka, modalnosti i beskonačnosti. Jednostavnije rečeno, u knjizi se razmatraju pitanja sadržine vremena, ima li vreme početak i kraj i, ako ima, u kakvim su oni odnosima...

Posebno je zanimljivo i uzbudljivo, ističe Mojović, što su oko svakog od tih pitanja, u zasebnim poglavljima, organizovani rojevi najzanimljivijih misli i odgovora najdubljih umova istorije, filozofije i nauke, Parmenida i Zenona, Leukipa, Demokrita i Aristotela, Avgustina i Akvinskog, Lajbnica i Njutna, Kantora i Ajnštajna...

Sa lepom vešću da će knjiga "Vreme i vremena" uskoro imati i oksfordsko izdanje, Dragan Mojović naglašava da je njena najveća vrlina u njenoj originalnosti, i smelosti autora, koja, kaže, i nije toliko za čuđenje ako se zna da je Miloš Arsenijević, filozof mlađe generacije, filozofski ponajviše formiran u živoj komunikaciji u svetskoj filozofskoj zajednici, pa je, kao redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, između ostalog, i stalni član dva snažna filozofska centra – Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija, i Univerziteta u Pitsburgu, SAD.

Miloš Arsenijević, autor i knjige "Prostor, vreme, Zenon" i brojnih priloga u vodećim svetskim časopisima, predavač na niz uglednih univerziteta, za svoje novo delo, "Vreme i vremena", koje po žanru spada, pre svega, u metafiziku, ali i u filozofiju matematike i filozofiju fizike, rekao je da je nastojao da ga piše tako da ga razumeju i oni koji takvu vrstu literature ne poznaju, ili nisu do sada pročitali čak ni jednu takvu knjigu. Kao i da bi se "Vreme i vremena" moglo svrstati i u žanr kriminalističkog romana, jer mu je takav zaplet, i taman kad poverujete da ste pronašli ispravan odgovor na jedno pitanje, već u narednom poglavlju ispostaviće se da je drugačije, i tako od poglavlja do poglavlja, poaroovski, sve do kraja nećete saznati "ko je ubica"...

R. S.