01.01.00
Dnevnik
30.08.2001.
Žensko lice Vojvodine
U svetu muškaraca
"Vojvodanke (1917-1931)-životne price", najnovije je izdanje Ženskih studija i
istraživanja "Mileva Maric Ajnštajn" iz Novog Sada
Životna prica ima za predmet najsjajniju temu-ljudsko bice. To je moto nedavno objavljene knjige "Vojvodanke (1917-1931) -životne price", u izdanju Ženskih studija i istraživanja "Mileva Maric Ajnštajn" iz Novog Sada. Za nepunih pet godina od osnivanja, ova alternativna akademska obrazovna mreža, kojom rukovodi prof. dr Svenka Savic, objavila je rezultate svojih studija i istraživanja u osam knjiga, a sve se, na razlicite nacine, bave ženama i ženskim pokretom u Vojvodini.
Priredivacici knjige "Vojvodanke", profesorki Savic, pomagale su studentkinje Ženskih studija i Filozofskog fakulteta, koje su sabrale 19 životnih prica starih žena koje su rodene na ovim prostorima. Vec njihova imena (Evica, Marija, Vesela, Olja, Magda, Ana, Katica, Lidija, Pavica, Živka, Mirjam, Greta.., oslikavaju multinacionalni i multikonfesionalni karakter rodnog podneblja. Kako rece recenzentkinja ove knjige, prof. dr Vera Vasic, cesto je baš etnicka i konfesionalna pripadnost tih žena uticala na njihovu sudbinu. Ove price ispricane su i zapisane bez pretenzije da budu istorijski dokumenti, ali iz njih se vidi na koji su nacin Vojvodanke bile svedokinje, ucesnice ili pak žrtve istorije (ne treba naglašavati da je u proteklom veku bila zaista burna). Jedna od intervjuisanih, književnica Magda Simin, tvrdi da ni jedna oficijelna istorija nije do kraja objektivna, ali ispovesti njenih aktera jesu.
Studentkinje su, prema planu projekta, intervjuisale žene razlicitih obrazovnih nivoa i socijalnog statusa, od seljanki do intelektualki. Postavljale su im tipska pitanja: o detinjstvu, odrastanju, braku, ljubavi, materinstvu, prijateljstvu, odnosima u porodici i okruženju, o položaju žene u tadašnjem društvu, te o konkretnim istorijskim zbivanjima.
Životi ovih žena nisu bili ni laki ni lepi - možda je to zajednicko za svaku ispovest, kao i cinjenica da su sve "glavne junakinje" mnogo radile. Zbog toga su na koricama knjige "Vojvodanke", upravo ženske ruke (preuzete su sa Leonardove Đokonde).
Autorke ove knjige nisu zaboravile da istaknu glavne postavke Simon de Bovoar, jedne od najvažnijih teoreticarki feminizma: žene su drugi pol, ženom se ne rada nego postaje i, žene su rasute u svetu muškaraca.
Nova školska godina
Ovih dana poceo je upis na cetvorosemestralne Ženske studije i istraživanja "Mileva Maric Ajnštajn". Ovaj alternativni, interdisciplinarni, visokoškolski obrazovni program namenjen je ženama koje žele da bolje razumeju sadašnju podelu prema polu u domenu obrazovanja, nauke, umetnosti, religije, tehnologije i drugih oblika svakodnevnog života. Studije teku u obliku predavanja, radionica i diskusionih tribina, uz obavezno istraživacko iskustvo, kroz koje se studentkinje pripremaju za timski rad.
Ove studije su deo mreže ženskih organizacija u Jugoslaviji, kojih ima 45 (zakljucno sa decembrom dvehiljadite), a povezane su sa slicnim organizacijama u jugoistocnoj Evropi, kao i sa Evropskim ženskim centrom u Cirihu.
R. Lotina
01.01.00
Dnevnik
22.10.2001.
ŽIVOTNE PRICE ROMKINJA I VOJVOĐANKI
Ceoni sudar sa životom
Dva velika projekta o životu pod nebom panonskim realizovala dr Svenka Savic sa timom mladih saradnica, a objavile "Futura publikacije" iz Novog Sada
Pisci pišu autobiografije i tude biografije. Obicni smrtnici se ispovedaju. Potreban je neko ko ce to hteti da cita, ili sluša. Jesu svi životi neponovljivi, ali nisu svi zanimljivi. Nisu ni za pricu. Jedni zato skrivaju, drugi otkrivaju. Nešto se ne sme ni reci. Odlazi u grob s mrtvim ustima. Drugi, pak, preteruju, idu do kraja, pa i hiperbolišu.
Iskrenost je velika i retka stvar, posebno danas. Poseduje je samo onaj koji ne zna za trikove i njihovu upotrebu. Takvi su retko išli u školu i procitali bar jednu knjigu iz oblasti druge stvarnosti. Oni uvažavaju i znaju samo za ono što su videli, opipali, iskusili. Oni osecaju a ne predosecaju. Što je stepen obrazovanja veci i skrivalica je zamršenija. Obnaženo srce mrzne se na vetrometini i može biti i tragicno smešno. U svakom slucaju je potresno i pomalo tužno.
Životni ciklus starijih žena u glavnim crtama ovde obuhvata: detinjstvo, školovanje, mladost, udaju, porodicu, životne sitnice koje cine i zagorcavaju svakodnevicu. Mladi istraživaci, još studenti, za potrebe jednog kompleksnog i nedovoljno definisanog projekta krenuli su u koštac sa živim životom. Hteli su da opipaju bilo obicnog sveta, rendgenski snime sliku sveta, tu oko nas.
Umetnicki cin
Izabrali su Romkinje starije od 55 godina i Vojvodanke iste dobi. Dijaloškim, podsticajnim metodom izazvana životna prica, ponegde postaje prava pripovetka, umetnicki cin i kreacija. Kako do toga dolazi? Sagovornica je, pre svega, stavljena u centar, a jezik kao kuca bica nesputano je zabrujao u svoj svojoj autenticnosti. Nikakvih naslaga i repova ovde nema. Ovde je sve uvek i sve sada. Poklopci duše se otvaraju patinom starostavnih, zaboravljenih reci i obrta. Stvaralac je na delu i onda kada ne zna šta radi, kada je u potpunoj magiji i transu ispovesti.
Žene, posebno Romkinje, koje su ceo život najcešce propatile kao sam Isus na krstu, gotovo da su jedva cekale da ih neko sasluša. Ne, to nije fikcija. One za fikciju i ne znaju, za to postoje drugi majstori. Zato se živo secaju svake pojedinosti. To je konkretna memorija i memorija memorije, vezana za licni prtljag i kontekst koji se ne menja. Tako se tu ništa i ne gubi. Ne pamti se godina nego i dan u kojem se nešto važno desilo, rodilo dete ili pukla puška. Sevnuo nož, ili izbila porodicna svada. Važan je incident, šok. Od šoka do šoka, one drugacije nisu ni živele.
Biografije starih Romkinja zato su literatura, pa tek onda sociološki i kulturološki majdan iz kojeg se sve vidi i cita. Zavisi šta nas zanima. To su žene-filmovi, žene-romani. Devetnaest prvoklasnih romanesknih štiva koja se ne ostavljaju lako. Koautori su mlade Romkinje iz prve generacije koja je pošla putem emancipacije i visokoškolskog obrazovanja. Zovu se: Marija Aleksandrovic, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanovic. Projekat je osmislila i vodila dr Svenka Savic.
Koliko pogleda na svet
Po istom modelu, u okviru Ženskih studija, tokom tri godine, raden je i projekat - Životne price Vojvodanki. Teško je zaista definisati šta je to što su mlade saradnice uradile. Slušajuci životne price one su se obrazovale i samoobrazovale u nizu disciplina. Šta je covek, šta je ljudska priroda, šta donosi život? Koliko i kakvih sudbina i pogleda na svet? Konacno, gde smo i gde sada živimo. Mlade sagovornice su izdržale prvi ceoni sudar sa životom. Okusile šta je intervju, recenica, tekst, kompjuter, priprema rukopisa za štampanje, prelom, lektura, korektura, knjiga.
U njihovim zadatim i konvencionalnim pitanjima bilo je, medutim, dovoljno podsticaja da se izvaja torzo, pa i ceo lik. Tako smo tek u okviru ovako shvacenog intervjua upoznali i neke od licnosti koje su znane i odavno imaju mesto u našem kulturnom i naucnom životu (Magda, Bogdanka, Pavica...). Sada su se otvorile i rekle nešto što treba zapamtiti i što svakako ostaje kao prilog njihovoj pravoj, i jedinoj, biografiji.
Vredi zabeležiti imena onih koji su nam pomogli da sve citamo iz prve ruke: Melanija Damjan, Đerdi Erdeš, Snežana Keco, Slavica Mamuzic, Dajana Mandžo, Gabrijela Miškic, Sara Savic-Jevdevic, Zorana Šijacki, Gordana Štrbac i Maja Vasic.
Milan Živanovic
