Vladimir, Sunce jarko

Vladimir Volkov (autor)

Vladimir, Sunce jarko

rasprodato

Posle smrti čovek može da živi na zemlji jedino u obliku mita. A Sunce Jarko je postao nacionalni mit par excellence, kao kralj Artur za Engleze, Karlo Veliki za Francuze i Barbarosa za Nemce.
Stvaranje tog, mita nije bilo delo intelektualaca. Heraskov je 1785. objavio delo Vladimir ponovo rođen, a Jelagin 1829.

Vladimir Veliki; Jukovski je imao nameru da o Vladimiru napiše jedan “romantične Heldengedicht”, ali nikada nije prevazišao fazu namere; Puškin ga uzgred pominje u Ruslinu i LJudmili, a Aleksej Tolstoj ga u raznim poemama uzima kao inkarnaciju ruskog tipa junaka, koji je podjednako dalek od dobronamernih nastojanja slavofila kao i od izveštačene nostalgije oksidentista. Tome dodajte nekoliko istorijskih novela i romana i na to se, otprilike, svodi sav književni doprinos inteligencije stvaranju mita o Vladimiru.
Sa druge strane, narodni pevači kijevskog ciklusa stvorili su od Vladimira centralnu, ako ne i vrlo aktivnu figuru. Ponekad ga, čak, predstavljaju dosta komično – bez sumnje, po refleksnom održavanju ravonteže kroz istu avanturu prolazi i kralj Artur: zamorimo se od preterane veličine – ali u njegovom liku uvek ima nečeg očinskog, veličanstvenog i blagonaklonog. Pun samilosti i gostoljublja, Vladimir priređuje pantagruelske gozbe, uvek je spreman da čuje dobru pesmu i da dobro popije, rešava porodične probleme svojih podanika, ukratko, on je eminentno sunčana figura koja zrači toplinom i svetlošću. Odvelo bi nas previše daleko kompletno izučavanje ovog pitanja – uzgred rečeno, bio bi to odličan predmet za jednu tezu – ali će nekoliko opštih podataka bacili svetlost na naš problem. Vladimir je u bilinama predstavljen kao čovek lepog stasa, plav i guste brade. Najčešće mu daju nadimak Laskovij, što bi se moglo prevesti kao umiljati. Služiti njemu, znači služiti stvari hrišćanstva; uvek se pokaže da su jedini nevernici u njegovoj okolini Tatari... Ovo je očigledan, ali karakterističan anahronizam: Vladimir je tako dobro ukorenio hriš¬ćanstvo u Rusiji da je narod zaboravio da ona nije uvek bila hrišćanska zemlja. NJegovi bogatiti mu služe verno, ali bez servilnosti. NJihov broj varira. Najpopularniji među njima su Dobrinja Nikitič, plemić, Ilja Muromec, seljak, i lukavi Aljoša Perovič, sin sveštenika. Svi oni zajedno predstavljaju ruski arhetip, kao što trojanski junaci predstavljaju grčki arhetip.


Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Izdavač: Centar za izučavanje tradicije - Ukronija; 2005; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 226 str.; 86-84807-09-X;