20.12.03
Ko je bio taj Tesla
Vladimir Pištalo: Između istorije i literature
Književnik Vladimir Pištalo rođen je u Sarajevu 1960. godine. Od 1970. živi i školuje se u Beogradu, Posle završenog Pravnog fakulteta odlazi u Ameriku gde završava postdiplomske studije na Univerzitetu Nju Hempšir.
Prvo delo "Slikovnica" objavio je 1981. godine. Slede knjige: "Noći" (1086), "Manifesti" (1986), "Korto Malteze" (1987), "Kraj veka" (1990), "Vitraž u sećanju" (1994), "Priče iz celog sveta" (1997), "Aleksandrida" (1999), "Milenijum u Beogradu" (2000)...
Knjiga "Manifesti" objavljena je na francuskom jeziku. Piščevi eseji, objavljeni u časopisu "Vreme" prevedeni su na francuski, nemački, holandski i engleski jezik. Objavio je statut "Beogradske manufakture snova". Pokretač je i urednik Almanaha "Beogradske manufakture snova". Ove godine je Udruženje Beograđana "6. april" Vladimiru Pištalu dodelilo književnu nagradu za roman "Milenijum u Beogradu".
Živi u Americi, gde je profesor istorije na Univerzitetu Masačusets. Nedavno je doktorirao na tezi "Srbi u dijaspori", što je i glavna tema ovog razgovora za "Politiku".
Gde se zatvara krug
– Moja disertacija bavi se srpskim emigrantima u Americi u periodu od 1880. do 2000. godine – rekao je Vladimir Pištalo. – Godina 1880. se u američkoj istoriji konvencionalno uzima kao početak takozvane nove emigracije. Za razliku od stare emigracije, koja je dolazila iz zemalja severne i zapadne Evrope, ’novi emigranti’ su dolazili iz zemalja južne i istočne Evrope. Najviše je bilo južnih Italijana, pa ruskih Jevreja, pa raznih slovenskih i neslovenskih grupa iz Austrougarske. Deo te emigracije bili su i Srbi. Većinom su to bili ijekavci, vrlo mladi ljudi, koji su došli trbuhom za kruhom da rade teške poslove u rudnicima i čeličanama. Odvajajući od nevelikih zarada, oni su osnovali gotovo sve srpske emigrantske institucije u Americi. Nihov instrument je bila tamburica.
- Šta se dogodilo sa tim "tamburica Srbima?"
– Ta "nova emigracija" sada se smatra starom. Posle Drugog svetskog rata došla su "raseljena lica". Većina su bili antikomunisti, mnogo je bilo bivših vojnika. Bili su bolje obrazovani od prethodnika i veoma politizirani. "Stari Srbi" su poštovali obrazovanje pridošlica, ali im je smetala njihova politika i sektaštvo. Politički emigranti su i podmladili i podelili emigraciju. Mnogo ih je došlo iz Srbije. Govorili su ekavski. Njihov instrument je bila harmonika.
- Koja je bila sledeća generacija emigranata?
– Nakon tih političkih emigranata, negde od 1965. do 1990. godine iz Titove Jugoslavije dolaze novi ekonomski emigranti. Prethodna emigracija ih je često doživljavala kao materijaliste i apolitične ateiste koji jednoumno nastoje da zarade svoje ševrolete i bazene. Za vreme ratova 1990-ih dolaze novi politički emigranti. Tu se krug privremeno zatvara.
- Istraživali ste i njihovo prisustvo u Americi?
– Novi emigranti su, neretko, visokoobrazovani. Za razliku od prvih srpskih emigranata koji su dolazili na dno američke društvene hijerarhije, poslednji su se uklapali u gornji deo socijalne lestvice, radeći ono što se u Americi naziva "profesionalnim poslovima". Naravno da je ovo šematski pregled i da ima izuzetaka. U ovih stotinak godina i Jugoslavija i Amerika su se menjale, tako da su Srbi dolazili iz različitih Jugoslavija u različite Amerike. Kao deo disertacije, uradio sam seriju intervjua, ispitujući kakav su smisao za ovih sto godina emigranti pridavali svom identitetu i kako su formulisali sličnosti i razlike između srpskih i američkih kulturnih pretpostavki.
Šta godi piscu
- I vaš poslednji roman "Milenijum u Beogradu" ima istorijsku konotaciju?
– "Milenijum u Beogradu" je, u izvesnom smislu istorijski roman. Pokriva tri generacije beogradske avangarde, od nadrealizma, preko Medijale do "Beogradske manufakture snova". "Milenijum" se površno dotiče cele istorije grada, ali se koncentriše na desetak poslednjih godina, koje su zaista bile ispunjene bolom i milenijumskim slutnjama o sveopštoj propasti.
- Roman je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu...
– Ali najdragocenija nagrada koju sam dobio jeste ljubav mlađih čitalaca. To mi je sa više strana doprlo do ušiju i obradovalo me. Zimus sam bio na Rundekovom koncertu u Studentskom kulturnom centru, na mestu gde svira rok- grupa "Zverogušteri" u mom romanu. Priđe mi jedna devojka i pita: "Vi ste Vladimir Pištalo?" Potvrdim. A ona na to: "Htela sam samo da vam kažem da vrlo lepo pišete i da vas čitaju uglavnom mladi" . Šta da joj kažem? Hvala. To je najlepše što pisac može da čuje.
- Neminovno je pitanje šta sada radite?
– Nastojim da završim roman o životu Nikole Tesle. Kad sam bio student često sam se žalio da mi ispiti oduzimaju vreme za pisanje. Sad sam profesor. Ispiti mi i dalje oduzimaju vreme za pisanje, izuzev što predavanja sad držim ja. Ima mnogo inženjera i fizičara koji znaju obilje podataka o velikom pronalazaču, ali malo ko uspeva da pronikne u unutrašnji život Nikole Tesle.
Gledali ste, svojevremeno su snimljeni, film sa Petrom Božovićem, odnosno TV seriju sa Radetom Šerbedžijom, sa umetničkim ciljem da se personalizuje ličnost velikog naučnika?
– U ulozi Tesle i Šerbedžija i Božović su dosta neubedljivo, prosto impersonalno šaptali, kao da se plaše lika koji igraju. Tesla je sahranjen pod bezbrojnim superlativima i vi se pitate: gde je taj čovek? To je pitanje na koje pokušavam da odgovorim u romanu. Kad Srbi pišu o Tesli oni obično dobro pokriju prvi deo njegovog života, ali slabo poznaju Ameriku. Kad Amerikanci pišu, oni pokriju samo američki period. Nadam se da mi poznavanje i srpske i američke istorije, obe kulture i mentaliteta, može pomoći da, maštovito ali verodostojno, svojim čitaocima predstavim Teslin život.
Branislava DŽUNOV
