ZAŠTO RASPRAVLJAMO O VIRTUELNOJ ZAJEDNICI
Naučnici koji pokušavaju da dokažu da grupa ljudi na mreži koja ima nešto zajedničko faktički predstavlja "zajednicu" po pravilu su meta skeptika svake vrste: obično ih kritikuju kao naivne tehno-utopiste koji su se poveli za novim tehnologijama i informatičkim dobom kao poslednjom modom. Dokazivao sam, a to činim i dalje na osnovu iskustva dvogodišnjeg etnografskog rada na jednom onlajn klubu obožavalaca od oko pedeset hiljada članova, da su ti mladi ljudi oformili zajednicu koja ne samo da pogoduje svakom članu pojedinačno, nego je stvorila i grupnu snagu koja im je omogućila da promene kolotečinu muzičke industrije i pomogla da stvore novu muzičku kategoriju u američkoj kulturi. Moj rad me je naveo da razmislim o raspravama na temu "zajednice" koje su, sa pojavom kompjuterske komunikacije, opet sve glasnije.
Rešavanje pitanja "virtuelnih" zajednica možda iziskuje da se odmaknemo od njih, dalje u njihovo zaleđe, da ispitamo političke i kulturne temelje na kojima počivaju naše postavke o zajednici. Razmislimo o sledećem: zbog čega da raspravljamo je li neki onlajn forum zajednica ili ne? Stiče li se upotrebom reči "zajednica" nekakva moć? Da li će možda ova rasprava biti važna u kontekstu borbe neke grupe za bolju zastupljenost u većem (potencijalno globalnom) društvu?
Komunikacija i zajednica
Koliko god proučavaoci interneta dokazivali da su otkrili virtuelnu zajednicu, takođe se tvrdi da oni pojmu zajednice pristupaju nekritički. Njihovi kritičari ih često optužuju da sa preteranim oduševljenjem svojim omiljenim, netom otkrivenim onlajn diskusionim forumima pripisuju označitelj "zajednica". Sigurno je da svaki pokušaj da se reč dragocena kao "zajednica" primeni na jedan novi skup pojava isprva treba uzeti sa skepsom. Ovakve tvrdnje imaju dugu socijalnu istoriju, i svaki talas razgovora odvijao se u okruženju brzih promena u svakodnevnom životu. Tehnološko doba devedesetih, doba munjevite modernizacije, pokrenulo je najnoviji talas ovog kulturnog dijaloga u kom iznova pokušavamo da definišemo i redefinišemo pojam "zajednice". Došlo je vreme da upitamo: kakve su upotrebe različitih definicija ovog pojma, i šta mi to želimo da pridodamo svom razumevanju kompjuterske komunikacije time što u opisu onlajn socijalnih prostora koristimo metaforu zajednice?
Primena metafore zajednice na kiber-prostor
Možda jednu od najvećih prepreka da se reč "zajednica" prihvati kao opis fenomena kompjuterske komunikacije predstavlja shvatanje da su zajednice prvobitno postojale i da još uvek postoje u zajedničkom fizičkom prostoru. U kompjuterskoj stvarnosti fizički prostor je zamenjen tehnologijom, jednim sredstvom komunikacije. Mišljenja sam da ne treba priznati da zajednica samim tim mora biti odsutna, već da treba da prestanemo da "zajednicu" smatramo samo vidom komunikacije u zajedničkom fizičkom prostoru. Napokon, imaginarne granice nacionalnih država dokazuju da, u cilju stvaranja zajedničkih normi, ne komuniciramo baš uvek sa onima koji su nam najbliži, nego da odlučujemo s kim želimo da izgradimo zajednicu, a koga da isključimo tako što ćemo povući granicu. Zajednicu treba da shvatimo kao proizvod odnosa među ljudima, a ne zajedničkog prostora.
Za neke od nas koji pokušavaju da kulturnu antropologiju primene na definisanje pozitivnih i negativnih potencijala novog medijuma kompjuterske komunikacije, Rajngoldova definicija "virtuelnih zajednica" sasvim odgovara ovom fokusu na ljudske delatnosti iz oblasti komunikacije i kulture: "društvene grupe koje nastaju na Mreži kad dovoljan broj ljudi vodi javne diskusije dovoljno dugo, i sa dovoljno ljudskog osećanja, da stvore mreže ličnih odnosa u kiber-prostoru". Usredsređivanjem na društvene mreže odnosa i kvalitet saobraćanja kao determinante prisustva "zajednice", kompjuterska komunikacija može bolje da se uklopi u saznajnu funkciju kulturne teorije. Pristupamo korisnicima kompjuterske komunikacije podstaknuti da tražimo znakove visokog kvaliteta socijalne interakcije kroz njihovu komunikacijsku upotrebu medija. Nadalje, napravili smo razliku između komunikacije koja je omogućena korisnicima sredstava komunikacije kakvi su grafiti u podzemnoj železnici, CB radio ili kompjuterska komunikacija, i zajednice koja se stvara samo kad se koristi ta mogućnost komunikacije da bi se omogućilo opštenje, i strukturacije normi i vrednosti u odnosu spram stalnih kvalitativnih odnosa među učesnicima.
Usredsređivanjem više na kvalitet nego na jednostavnu listu sastavnih elemenata koji čine zajednicu, možemo otvoreno preuzeti ulogu subjektivne procene. Ovo znači da saglasnost o tome šta "zajednica" znači ne isključuje neslaganje o pitanjima kao što su stepen iskrenosti, prisnosti i opštenja u kompjuterskoj komunikaciji. Zaista, mnogo se naučnika složilo sa mojim stavovima o tome šta znači "zajednica", ali se i dalje ne slažu sa osnovnom idejom da "stvarna" zajednica može da se stvori u onlajn prostoru.
Demokratsko zastupanje i pitanje virtuelnih zajednica
"Zajednica" omogućuje zastupništvo. Otud poreći grupi status zajednice znači poreći predstavljanje u javnosti koje im pripada. Imajući ovo na umu, vratimo se na kratko raspravi o onlajn zajednicama i razotkrijmo političke motive iza terminologije.
Uvreda koja pada najviše u oči je najpopularniji termin - "virtuelna zajednica". Korišćenje reči "virtuelan" implicira da se ne radi o zajednici koja je stvarno zajednica. Tako imenovan komunikacioni fenomen nikad ne može postati "prava" zajednica. Ovo stanje stvari izgleda najviše služi onima koji se protive postojanju zajednica na Mreži. Moramo ispitati zašto terminologija dozvoljava takav sud.
Razlika između "virtuelne" i "stvarne" zajednice je neutemeljena. Pojam "virtuelan" znači nešto blisko "nestvarnom", i tako pridavanje odrednice "virtuelno" onlajn zajednici uključuje širenje i snaženje verovanja da se radi o nečemu što je nalik zajednici, ali to nije stvarno. Moje iskustvo govori da su ljudi u oflajn svetu skloni da onlajn zajednice vide kao virtuelne, dok ih sami učesnici onlajn zajednice vide kao sasvim stvarne. Pojam "virtuelno" se tako ukorenio delom zahvaljujući naslovu pionirske Rajngoldove knjige na ovu temu (The Virtual Community, 1993), ali je i rezultat činjenice da korisici onlajn tehnologije nemaju svoje predstavnike. Njih pre predstavljaju oflajn naučnici koji žele da onlajn zajednice uporede sa "stvarnim zajednicama" u svom oflajn svetu. Takav argument "vuče" na istu kulturocentričnu tačku gledišta koja je decenijama prožimala antropologiju.
Ne poričem da postoje razlike između zajednica koje nastaju onlajn i oflajn. Razradio sam neke od njihovih razlika i diskutovao o načinu na koji te razlike mogu biti od pomoći u neke svrhe, poput pokreta za zastupanje običnog sveta. Ali razlika između stvarnih i virtuelnih zajednica nije ista kao ona između onlajn i oflajn dimenzije. Razlika koja je dospela do nas odmah nam kazuje da onlajn fenomeni nisu prave zajednice. Opasnost prihvatanja ove razlike kao date jeste u tome da onlajn skupine, stvorene voljom ljudi u njima na osnovu pitanja zajedničkog interesa, neće biti priznate kao vredne zastupanja u javnosti. Prihvatanjem razlike između stvarnih i virtuelnih zajednica postaćemo slepi za spoznaju da ti onlajn kolektivi mogu biti novi vidovi zastupničke demokratije. Prihvatanje distinkcija kao bogomdanih sprečava one koji poseduju moć da prepoznaju puteve ka većoj zastupljenosti koji su sadržani u metafori zajednice.
