Večna Treblinka - naš odnos prema životinjama i holokaust

Čarls Paterson (autor)

Večna Treblinka - naš odnos prema životinjama i holokaust

712 din

Stara cena: 880 din

U korpu

Čarls Paterson, autor ove knjige koja podstiče na razmišljanje o najdubljim korenima ljudskih postupaka, u prvim poglavljima kreće od samih početaka ljudske civilizacije, dok su naši preci živeli od onoga što su našli u prirodi. U to vreme preživljavanje se sastojalo u borbi za goli život pomoću prirodnih mogućnosti koje su rezultat fizioloških ograničenja.U periodu robovlasništva, ljudi su način na koji su podjarmljivali životinje preneli na ljude: najpre na robove, pa na celu polovinu čovečanstva – na žene, zatim na druge rase i nacije.

Tokom dalje istorije, životinjski nazivi i tretman povezani su sa onim članovima društva, nacijama i rasama koje su smatrane nižima od pojedinaca i grupacija koje su sebi dale za pravo da odlučuju o tome kolika prava (uključujući i pravo na život) imaju oni postavljeni na niže evolutivne lestvice na osnovu proizvoljnih parametara.Sve je to u davnoj prošlosti počelo od odnosa prema životinjama i od „prava“ fizički jačega nad slabijima, pri čemu se fizička slabost neosnovano prenosi i na intelektualne i emotivne karakteristike, koje se kod onih nad kojima se vlada smatraju niže razvijenima nego kod klase koja vlada, tj. tlačitelja. Čak se i naučne činjenice i crkvene dogme iskrivljuju i prilagođavaju takvim „istinama“, da bi tlačitelji sami pred sobom opravdali svoje postupke nad onima kojima vladaju, i da bi u ljudima iz svoje klase iz korena sasekli svako saosećanje prema „nižim“ članovima društva. Zato se u prošlosti – kao i sada, koristilo i koristi se opredmećivanje životinja i potlačenih grupacija i pojedinaca društva, jer kada im se oduzmu emocije i razum, onda u očima tlačitelja svako nasilje prema „manje vrednima“ ima opravdanja.Na kraju, potkrepljeno velikim brojem primera i jasnim opisima, Paterson piše o onome što je potpuno logično da će se izroditi iz krajnje grubog i bezobzirnog iskorišćavanja životinja koje se svrstavaju u rang stvari, a ne bića koja osećaju, što je preneseno i na narode koji su postavljeni u istu ravan sa tako tretiranim životinjama – na holokaust u kome su Jevreji masovno stradali u Drugom svetskom ratu. Jasno je dato i upozorenje da nema razloga da mislimo da se tako nešto ne može ponoviti i u budućnosti, dokle god ne promenimo način poimanja i naše postupke.Zapravo, industrijalizovani holokaust i dalje je u toku – holokaust u kome svake godine strada više od 50 milijardi farmskih životinja koje se ubijaju, a njihova tela rasparčavaju na pokretnim trakama smrti i na kraju završavaju u prodavnicama pod bezličnim nazivima koji označavaju „meso“ i proizvode od mišića životinja i njihovih iznutrica. Ljudi jedu delove tela, tkiva i organe ubijenih životinja ne razmišljajući o tome da su to delovi tela leševa, a nekada živih bića koja su se radovala životu, osećala i patila isto koliko i ljudi.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Životinje , Socijalna etika
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija

Izdavač: Sloboda za životinje:Dobar naslov; 2007; latinica; 25 cm; 283 str.; 978-86-86471-22-2;