Večiti takovi

Izdavač: Dereta
Naslov originala: Tuck Everlasting

Ako pođemo od pretpostavke da se u svetu detinjstva nalaze svi ključevi i smernice budućeg života VEČITI TAKOVI su jedan od najautentičnijih ključeva.Čudesna priča o doživljaju devojčice Vini Foster vrelih avgustovskih dana 1880, nadomak živopisnog Drvojazina, pretvara se u pravu pustolovinu u kojoj se prepliću otmica, ubistvo, bekstvo iz zatvora. Ali i mistična tajna večnog života, koja postaje iskušenje za sve one koji se, makar i slučajno te tajne dotaknu. Ali ovo je i priča i o čudesnoj porodici Tak o njihovom večnom usudu i odiseji kroz živote i događaje, započetoj nekada davno, u vremenu prošlom. Jer ko god upozna Takove

, makar nakratko, kao što ih je Vini upoznala, više nikada neće biti isti.

Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2004; latinica; 20 cm; 143 str.; 86-7346-381-5;

Može li predstava o večnosti da ublaži strah od smrti?

NATALI BABIT: "Večiti Takovi"

Može li predstava o večnosti da ublaži strah od smrti? Velika faustovska tema čini filozofsku osnovu novele "Večiti Takovi" američke spisateljice Natali Babit (1932). Radnja je smeštena u prošlost, sredinu 19. veka, u ambijent kaubojskog seoceta i njegove idilične okoline sa žabama i razuzdanim kravama. Očaravajuća pustolovina zrenja prirode i junakinje odvija se u nekoliko uzavrelih avgustovskih dana, koji prethode dramatičnom olujnom finalu u malom mesnom zatvoru nad kojim se, kao i nad celom pričom, od početka nadnosi senka vešala. Junakinja priče, devojčica Vinifred Foster upoznaje neobičnu porodicu Tak, čiji su najuži članovi - otac, majka i dvojica sinova - besmrtni, jer su slučajno popili vodu sa izvora večite mladosti. Suočavanje sa besmrtnim ljudskim bićima nateraće Vini da konačnost ljudi, biljaka i životinja, kao i simboličko, posthumno obnavljanje života kroz prirodne procese tumači pomoću ključa beskraja. Drugi narativni tok, sudbina Takovih je antibajka, jer razara onaj famozni kliše, "i živeli su zauvek srećno i zadovoljno". Njihova priča počinje upravo iza kulisa tog "zauvek". Postavlja se pitanje nije li besmrtnost neka vrsta izgona iz zemaljskog raja, kome oni više ne pripadaju, već su, kao novi "ukleti Holanđani", osuđeni na večito lutanje. Sinopsis ove kamerne, minimalističke priče, s nagoveštajem romanse, ispleten je u stilu najboljeg saspensa, čiji su svedeni detalji brižljivo odabrani i višestruko smisleni za strukturu pripovesti./
Natali Babit već četiri decenije je prisutna u američkoj dečjoj književnosti, te se može smatrati njenim novim klasikom. Napisala je ne malo romana za decu, bizarno-fantastične sadržine, kakvi su i "Večiti Takovi" uostalom, obojenih ironijom i groteskom koji tim delima daju opor, a ne sladunjav ton. Na početku karijere volela je da slika i svoje knjige je sama ilustrovala. Mada je napisala i knjigu za odrasle "Herbert Roubardž", Babitova najčešće piše za decu, o deci (koristeći i vlastitu unučad i kućne ljubimce kao "modele"), marionetama, pomorcima, kraljevima... Čak dve knjige priča posvetila je đavolu, "Knjigu đavoljih priča" i "Drugu knjigu đavoljih priča", jer misli da je pakao za pisca mnogo zanimljiviji od raja. Postavši popularna, Natali Babit zaintrigirala je i Holivud, pa su dve njene knjige doživele tri ekranizacije: "Oči Amarilisa" (1982), i "Večiti Takovi" (1981. i 2002). U najnovijoj filmskoj sagi o Takovima u produkciji Diznija, glavne uloge tumače Ben Kingsli, Sisi Spejsik i Elizabet Šu.
V. R/