1961. Rođen u Herceg-Novom, Jugoslavija.
1971-1980. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu.
1985. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao filozofiju.
1984-2003. Objavljuje prozu, teorijske tekstove, umetničku kritiku, društveno-kritičke eseje.
1985-2003. Objavio 7 knjiga (videti listu u prilogu). Uvršten u više antologija, izbora i pregleda savremene srpske proze, u Srbiji i inostranstvu.
1989-1996. Uređivao časopise “Pismo” (Zemun, 1989-1991) i “Univerzitetska misao” (Priština, 1993-1996).
1997. Dobitnik književne nagrade “Borislav Pekić” (stipendija za rad na rukopisu “Hartije od vrednosti”, objavljenom 2000. godine pod promenjenim naslovom “Bog jezika i druge priče”) .
1992-1997. Asistent na Filozofskom fakultetu u Prištini, na predmetima Estetika i Etika.
1994-1997. Koordinator programa u kancelariji Soros fonda Jugoslavija u Prištini.
1997-1998. Koordinator programa za izdavaštvo i programa za bibliotekarstvo Fonda za otvoreno društvo.
1998-1999. Stručno usavršavanje (Fellowship) na Open Society Institute, pri Centru za razvoj izdavaštva u Budimpešti. Menadžer i koordinator više međunarodnih programa pri Centru, uključujući i PLOP (Publishing Legislation Online Project, Uporedna legislativa knjižnog sektora u post-komunističkom regionu dostupna na Internetu).
1999-2001. Koordinator grupe informatičkih programa Fonda za otvoreno društvo u Srbiji. (od 1997 do 2001. ovaj program je pomogao, između ostalog, prevođenje i objavljivanje preko 500 naslova u Srbiji).
2000. Autor prve knjige proizvedene Print-On-Demand tehnologijom u Srbiji i Crnoj Gori («Infinitiv», zajedničko izdanje Stubovi kulture/MC Most/Autor).
2001. Autor izložbe “Politika i kultura znanja” (Jun, Novi Sad)
2001. Ko-inicijator uspostavljanja funkcionalnog Sistema uzajamne katalogizacije u bibliotekama Srbije.
2001. Upravnik Narodne biblioteke Srbije. Inicijator i rukovodilac postepene potpune instituiconalne stručno-programske reforme NBS (koncept NBS II).
2001. Član Upravnog odbora projekta «Book life» u Hrvatskoj.
2002. Inicijator simboličkog razdvajanja proslave dana osnivanja (28. februar) NBS od dana sećanja na uništenje (06. april) NBS.
2002. Inicijator formiranja domaćeg bibliotečkog konzorcijuma (KOBSON) koji koordinira nabavku i distribuciju stranih naučnih i stručnih časopisa i baza podataka u Srbiji. KOBSON uspešno vodi nabavku i distribuciju inostranih publikacija u ukupnoj vrednosti od 1.000.000 evra godišnje (finansiranje iz budžeta RS, preko Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj). KOBSON je od osnivanja aktivni član najbrojnijeg međunarodnog konzorcijuma eIFL (electronic information for libraries).
2002. Član Jugoslovenske (Srbija i Crna Gora) komisije UNESCO-a.
2002. Ko-autor predloga projekta predstavljanja izdavaštva i književnosti Srbije na Frankfurtskom sajmu knjiga.
2002. Član srpskog PEN kluba.
2003. Rukovodi i nadgleda uspostavljanje i uredno funkcionisanje sistema uzajamne katalogizacije u Srbiji sa centrom sistema i centralnim elektronskim katalogom od preko 1.300.000 zapisa u NBS.
2003. Predlagač nominacije arhiva Nikole Tesle (čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu) za uvrštenje u registar svetske kulturne baštine «Memory of the World» («Sećanje sveta»). Nominacija je prihvaćena. To je treći spomenik kulture univerzalne vrednosti iz Srbije uvršten u registre UNESCO-a, a jedini arhiv na svetu koji je uvršten u celosti.
2003. Ko-autor i supervizor strateškog projekta «BibliOdyssey2003-2006» (Unapređenje infra strukture tržišta knjige u SCG).U saradnji sa međunarodnim i domaćim partnerima obezbedio budžet projekta vredan preko 1.500.000 evra (više inostranih i domaćih donatora).
2003. Učestvovao u izradi zakona o oslobođanju obaveze plaćanja poreza na promet za sve knjige i časopise u Srbiji. Zakon usvojen.
2003. Rukovodi operacijom osvajanja izrade tekuće bibliografije Srbije u NBS, kao i redovnog kvartalnog objavljivanja tekuće bibliografije. Ovo je fundamentalna funkcija svake nacionalne biblioteke u svetu, pa tako i NBSa, koja to u prethodnom periodu nije činila.
2003. Autor novog modela otkupa knjiga za javne biblioteke Srbije koji finansira Ministrastvo za kulturu i medije Republike Srbije
2003. Uveo NBS u punopravno članstvo u CENL (Conference of European National Libraries, Konferencija nacionalnih biblioteka Evrope)
SRETEN UGRIČIĆObjavljene knjige:
“Upoznavanje sa veštinom”, priče o ženama i metafizici,
KNJIŽEVNA OMLADINA SRBIJE, Beograd, 1985.
“Neponovljivo Neponovljivo”, četvorojevanđelje postmodernog romantizma sa komentarima,
VIDICI, Beograd, 1987.
“Maja i ja i Maja”, roman o odrastanju,
PROMETEJ, Novi Sad, 1993.
“Stance” (u koautorstvu sa Branislavom Dimitrijevićem), monografija o slikaru Mileti Prodanoviću,
KONKORDIJA, Vršac, 1996.
“Infinitiv”, studija o jednom izmišljenom savremenom filozofu,
STUBOVI KULTURE, Beograd, 1997.
Print-on-demand izdanje dostupno od 2000. preko www.knjizara.com
“Bog jezika i druge priče”, priče o malom i velikom Hristu,
STUBOVI KULTURE, Beograd 2000.
“Večeras u Emausu”, kolekcija izabranih priča,
STUBOVI KULTURE, Beograd 2003.
Elektronske knjige
"Infinitiv" u PDF formatu (558 KB) PDF
27.12.05
Znanjem u svet
Sreten Ugričić
Projekat „Srpska dečija digitalna biblioteka“ Narodne biblioteke Srbije našao se među 11 najboljih svetskih bibliotečkih projekata na nedavno održanom svetskom samitu Informatičkog društva. Međunarodna bibliotečka asocijacija (IFLA) je tom prilikom pokazala kako bez biblioteka nije zamislivo ni globalno ni lokalno informatičko društvo.
NBS je jedna od tri svetske biblioteke koje nude korisnicima direktno preuzimanje jedinica različite vrste (digitalizovanih knjiga, retkih rukopisa, časopisa, članaka, geografskih karata, muzičkih zvučnih zapisa) iz kataloga na veb-sajtu.
Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije, za „Blic“ kaže:
„Preko našeg elektronskog kataloga možete da preuzmete 2.000 publikacija, možete da ih štampate od korica do korica ili presnimite. U svetu postoji inicijativa da se što više knjiga u elektronskom obliku nađe na Internetu. Recimo, najveći svetski informacioni Internet servis Gugl sklopio je sporazum sa nekoliko svetskih biblioteka za digitalizaciju miliona knjiga, pre svega engleskog govornog područja. One će uskoro biti dostupne preko Guglovih servisa i sajtova tih biblioteka“.
Mislite li da u budućnosti neće biti potrebe za postojanjem klasičnih biblioteka?
- Mislim da su biblioteke kroz istoriju civilizacije pokazale da su vrsta koja odoleva i u svim promenama pronalazi smisao postojanja. Tako će biti i sa ovom tehnološkom inovacijom. U biblioteci knjige dobijate uz simboličnu članarinu, a Internet plaćate. To će biti, čini mi se, ključna razlika, koja će omogućiti opstanak biblioteka. Sa druge strane, siguran sam da će biblioteke umeti da iskoriste sve tehnološke inovacije i da će pronaći potpuno nove servise za korisnike kao nezamenljiv izvor znanja. Uostalom, podaci govore da, od pojave Interneta, produkcija štampanih izdanja u svetu ne da ne opada, nego enormno raste.
Za koliko bi godina kod nas mogao da profunkcioniše sistem elektronskih biblioteka?
- U strateškom razvojnom planu NBS prvi zadatak je pun elektronski katalog. Polovina fonda je još uvek na lisnim katalozima. Kada svih pet miliona jedinica ubacimo u elektronski katalog, onda možemo da težimo da se svaka od tih publikacija u celosti može preuzeti na Internetu. Trudićemo se da u narednih par godina sklopimo ugovor sa „Guglom“, „Amazonom“ ili „Majkrosoftom“, tako da će sadašnjih 2.000 publikacija NBS na Internetu za pet godina narasti, nadam se, na dva miliona.
U odnosu na ostale zemlje članice Evropske biblioteke, kolika je zastupljenost NBS?
- Veličina našeg jezika i kulture u odnosu na francusku, nemačku ili britansku mora se imati u vidu kada se procenjuje zastupljenost. Tek od prošle godine smo u tom elitnom klubu zemalja koje grade Evropsku biblioteku, ali smo već sada po nekim stvarima isprednjačili. Jedina smo biblioteka koja u Internet izdanju nudi naučne članke, jedna smo od dve zemlje koja je u digitalnom obliku učinila dostupnim dečije knjige, a bićemo tokom 2006. jedna od dve-tri koja će imati svoj dnevni list („Politika“) na sajtu evropske kulturne baštine.
Koliko članova ima NBS?
- Tzv. fizičkih članova ima između 11.000 i 12.000 na godišnjem nivou i taj broj ne može mnogo da raste, nažalost, zbog ograničenih kapaciteta naših čitaonica. Jedino ako otvorimo nove, objektivno bismo mogli da povećamo broj korisnika. Ali smo posebno ponosni na virtuelne, Internet korisnike. Naš sajt je najposećeniji kulturni sajt, dnevno ga poseti preko 5.000 korisnika i godinama je na listi 50 najboljih sajtova u Srbiji.
M. Graf
15.04.03 Stubovi kulture
SRETEN UGRIČIĆ U KRUŠEVCU
Krusevac, 15. IV 2003.SRETEN UGRICIC U KRUSEVCUKnjiga izabranih prica Sretena Ugricica Veceras u Emausu predstavljena je na tribini koju je organizovala Narodna biblioteka Krusevac.- Obicno se veruje da je bavljenje jezikom izvesna vrsta igre, a da je samo pricanje pravolinijske price nesto cime knjizevnost cuva svoju vezu sa citaocima. Mislim da je to sustinski pogresno. Usredsredjenost na jezik je nesto sasvim drugo od igre, ono znaci istinsku posvecenost covekovim egzistencijalnim pitanjima - rekao je Ugricic odgovarajuci na jedno od mnogih pitanja iz publike.O knjizi Veceras u Emausu govorio je Gojko Bozovic, dok je vece vodila Nela Milojevic, upravnik Biblioteke u Krusevcu.
10.02.03 Politika
Modeli pripovedanja
Priče Sretena Ugričića
Krenuvši u kontinuirano objavljivanje knjiga savremene srpske proze, izdavačka kuća "Stubovi kulture" naše moderne pisce predstavila je prethodnih nedelja bilo njihovim novim delima, bilo obnovljenim, kao drugo izdanje, ili kao izbor iz višegodišnjeg pripovedačkog opusa.
Takav izbor pripovedaka iz do sada objavljenih zbirki predstavlja i knjiga "Večeras u Emausu" Sretena Ugričića, pisca koji se u našoj literaturi u protekloj deceniji i po izdvojio specifičnim, metafizičkim pogledom na svet i istraživanjima u okviru književnog teksta i jezika. Zbirka Ugričićevih priča "Večeras u Emausu" predstavljena je u Galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, a Gojko Božović, urednik u "Stubovima kulture", govoreći o njoj posebno je ukazao na momenat istraživačkog u pripovedačkom Ugričićevom opusu.
Definišući taj postupak kao postmoderni konceptualizam, Božović je ustvrdio da je Ugričić u svakoj do sada objavljenoj knjizi pripovedaka ovladavao jednim modelom stvarnosti, menjao ih, prožimao i stvarao nove. Sam Sreten Ugričić neku eventualno zajedničku poetiku tih priča, prepoznatljivu i u knjizi "Večeras u Emausu", pronalazi u mističnom konceptu naših života. Jer, kako kaže, "svi živimo tuđi život, i na svet smo došli da ostvarujemo misiju koja je drugačija od one koju u stvarnosti realizujemo".
