Vavilonska jama

22.11.04 Politika

Albert Ajnštajn je svoje teorije smišljao u snu, kaže Alen Lajtmen u romanu „Ajnštajnovi snovi”. Suprotno Ajnštajnu, Franc Kafka je, kako zapisuje u jednoj dnevničkoj belešci, pisao kad nije mogao da spava. Prizivao san kao što se priziva smrt. Kao zaborav. U stanju večite budnosti čija se aspolutnost preokreće u svoju suprotnost, u fantazmagoriju i snoviđenje.

Ako realnost fikcije uzmemo zdravo za gotovo - a valjalo bi - biće nam savršeno jasna neverovatna tačnost Ajnštajnovih apstraktnih proračuna kojima je opisivao fizički svet, kao što je Kafka u bdenju pisao iz same suštine oniričkog principa i egzaktno tumačio realitet. Tada ne bismo morali da govorimo o činjeničnoj istini, već o istinitosti, ili bolje reći preciznosti jednog načina mišljenja. Nazovimo ga imaginativnom inteligencijom.

Početna razlika između umetnika i učenjaka sada ne mora biti tako velika kao što na prvi pogled izgleda. Kafka je živeo pisanje, boraveći u nepomirljivom egzistencijalnom rascepu dnevnog činovnika i pisca-noćnika, sklanjajući se u svoju istinu. U tačnost večite budnosti i njene izokrenute suštine koja, poput Ajnštajna iz romana, stvarnost posmatra iz svoje perspektive, rastavlja je i ponovo sastavlja. Iznova sklopljena, ona tek prividno liči na svoj materijalni pandan. Ona u biti, poput fantazmagorijskog paradoksa bdenja, naglašava neku skrivenu dimenziju svog realnog ekvivalenta. Neki njegov tajni smisao.

Mogući životi

„Vavilonska jama” izbor je iz zapisa snova i zapisa o snovima koje je Kafka rasuo po svojim pismima i dnevnicima. Imajući na umu činjenicu da njegovo književno delo svoju poetiku gradi na oniričkom principu, ali i postmodernističku tezu da sve što čini tekst poprima status fikcije, knjiga se može čitati dvojako. Ona jednim delom omogućuje dublji uvid u stvaralaštvo češkog književnika - a sanjao je čak i Jozefa K. - u imaginativne mehanizme ili, tačnije rečeno, u načine delovanja imaginativne inteligencije iz koje nastaje njegovo pismo. Zapis sna i zapis o snu, sa druge strane, mogu se tumačiti i kao samostalni književni radovi, autohtoni umetnički tekstovi koji stvaraju osobeni svet.

Imaginatvina inteligencija, koja rastavlja i iznova sastavlja, poput Kafkine somnabulne poetike, uvek jasno naglašava vezu sa stvarnošću. Spone sa istinom života, funkcionalno mnogostruke i smisaono slojevite, jesu i izobličenje te istine. Vitalistički nagon preokreće se u žudnju smrti, ideal kule do neba u jamu prizemnih ciljeva, ozbiljno civilizacijsko nasleđe u intelektualni ludizam, opipljivost materijalnih obrisa u razobličenje groteske, čak i u osobeni humor. Složenosti čoveka i postojanja obuhvataju obe strane bića, nagoveštavajući neizmerno mnoštvo mogućih života. Večitu potencijalnost rascepljene nesanice. Duboki san bdenja.

Kulturna misija

Knjigu „Vavilonska jama” je, prema nemačkom i italijanskom izdanju, priredio i s nemačkog preveo Jovica Aćin. I sam pisac sklon snevanju, Aćin je poslu pristupio i temeljno i originalno. Ne uklanjajući iz izbora obaveznu aparaturu priređivača, on je napomene i komentare propratio sopstvenim imaginativnim odnosom prema činjenici. Aćinova imaginativna inteligencija, pak, potpunosti radi, traži preciznost kritičkog izdanja. Izbor je propraćen Pogovorom, odličnim esejom koji jednim potezom pobija sve jadikovke da o velikim piscima nema da se kaže ništa novo. Naslov ovog prikaza pozajmljen je od Ljubomira Simovića, koji je imaginativnom inteligencijom jezika dodao svoje nesanice zapisivanju snova u svetskoj književnosti. Tek toliko.

Podsetimo, takođe, da je „Rad” za ediciju „Reč i misao” u kojoj je objavljena i „Vavilonska jama”, na ovogodišnjem Sajmu knjiga dobio nagradu za najbolju ediciju. Verujem da nema kuće u kojoj se ne crvene knjižice iz ove biblioteke, što je već i nezanemarljiva kulturna misija, čiji se učinak, protegnut na decenije, sada i zvanično potvrđuje.

Dušica Potic