Margerit Jursenar (fr. Marguerite Yourcenar) (8. jun 1903-17. decembar 1987), francuska romansijerka, pripovedateljka i esejistkinja, stekla je svetsku slavu svojim istorijskim i metafizičkim romanima, u kojima dominiraju likovi iz daleke prošlosti. Rodila se u Briselu, u mešovitoj francusko-belgijskoj porodici. Majka joj je umrla deset dana posle porođaja, te se o njenom vaspitanju brinula baka. Otac ju je još u detinjstvu uputio u grčko-rimsku kulturu, a Margerit je počela da piše već u ranoj mladosti. Prvi roman Aleksis ili sporazum o beznadežnoj borbi objavila je 1929. Njeno interesovanje za orijent i stari svet rezultirao je nizom dela u međuratnom periodu, od kojih su za nas posebno zanimljive Orjentalne priče (1938), sa tri teme iz srpske epske tradicije (Osmeh Kraljevića Marka, Zidanje Skadra i Smrt Kraljevića Marka). Svetsku slavu stekla je romanima Hadrijanovi memoari (1951) i Crna mena (1968). Najveći deo života proživela je u Americi, u koju je otišla početkom Drugog svetskog rata, na poziv univerzitetske profesorke Grejs Frik, da bi njih dve ostale nerazdvojen zauvek. Margerit Jursenar je prva žena koja je izabrana u Francusku akademiju (1980). I druga njena književna dela (Oproštajni udarac, lavirint, Aleksis, Legente vekova, Venac i lira...) zokružuju njen književni opus velike lepote.
Bila je član Francuske akademije, na poziciji 3, u periodu 1980-1987.
01.01.00
Danas
26.07.2002.
Vatre u Radu
Poznate pripovetke Margerit Jursenar "Vatre", nedavno je objavio beogradski "Rad". Za prevod sa francuskog pobrinuo se svestrani Jovica Acin. "Vatre" su pripovesti retke i sublimne lepote, koje o ljubavi govore mnogoznacno, inspirativno, ali bez patetike i bez patosa. Sama Jursenarova kaze da su "Vatre" plod mladalacke krize izazvane strascu i da zato izgledaju kao zbirka ljubavnih pesama ili niz lirskih proza.
U ovoj knjizi citalac ce se susresti sa pravom Jursenar, koja je: strastvena, mudra, cije pripovesti pulsiraju unutarnjim plamenom koji ona samo vesto prevodi u reci, recenice.
Nesmetani, prirodni tok pripovedanja, gotovo je nalik na tok vode, no on niposto ne gasi unutarnju vatru.
Citaoce u ovim pripovestima ocekuju price o Fedri, Ahilu, Patroklu, Antigoni, Leni, Mariji Magdaleni, Fedonu, Klitemnestri, Sapfo. Svaka od ovih proza pocinje inspirativnim uvodnim recenicama Jursenarove, koje ce citaoca navesti na dublje poimanje i ljubavi i sebe i sveta.
S. D.
