01.01.00
Rec
Januar 1998
#41
Uzasi ljudske duse
TAKOZVANI PROBLEM. Zavrsivsi citanje romana Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera, citalac bi mogao da se nadje u zbunjujucem polozaju da ne moze sebi tacno da objasni ne samo zasto mu se roman dopao, vec ni sta je tacno to sto je procitao. Paragrafi koji slede niz su pokusaja da se na ta pitanja odgovori. Ukoliko se "citalac" shvata kao uctiva maska za autora, jasno je zasto nema reci o citaocu kome se roman nije dopao; on, medjutim, nije "ovde zauvek mrtav", vec samo negde drugde koristi to svoje ljudsko pravo.
. Verzija prva. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste tipican roman apsurda. U njemu je rec o carsko-kraljevskoj (austrougarskoj) ekspediciji na Arktik 1872-74, i mladicu koji vise od sto godina kasnije biva istom ekspedicijom opsednut. I stvarno, sta moze biti apsurdnije od austrogarske mornaricke ekspedicije u pravcu Severnog pola? Mozda samo vojvodjanska planinarska ekipa koja krece pravo na Mont Everest (bez uvrede, moze i holandska). Osim pocetne situacije, ima jos elemenata apsurdnog i/ili grotesknog. Posada se sastoji od italijanskih i dalmatinskih mornara izabranih bog svoje "vedrine". Kada led okuje brod, oficiri organizuju -- skolu; "hocemo li medvedima citati Sveto pismo?", ita jedan od mornara. Racionalnost se gubi u ledenim prostranstvima, slava i besmrtnost kao da zovu iz beline u kojoj se krije samo smrt. Davanje imena postaje tik, ritual gubi moc. Kada su konacno "otkriveni", severozapadni i severoistocni prolaz pokazali su se beskorisnim. Jozef Macini, vek kasnije, krece tragom ekspedicije, mada podjednako bez iskustva. Itd. Teorija nije losa, samo mozda malo suvise jednostavna.
Verzija druga. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste tipican modernisticki roman u kojem jedan od likova otkrivajuci smrtnost sazreva i otkriva besmrtnost umetnosti -- prvo kao hronicar, zatim kao slikar "uzasa leda i mraka". Teorija sasvim solidna, ali vec dugo vremena ne bi bila nikakva novost takav roman napisati. Drugim recima, bilo bi to pomalo anahrono. I taj aspekat postoji, ali nije dovoljan. A i nije bas sasvim tako.
. Verzija treca. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste tipican naturalisticki roman. Na osnovu autenticnih zapisa, Ransmajer gradi jezivu studiju efekata ekstremnih uslova na tela ljudi i na njihove psihe. Smrt masiniste Krisa, ekspedicije na Zemlju Franje Josifa, opisi oluja -- citaocu ce biti hladno kao da cita Dzeka Londona. Medjutim, iste primedbe primenjene na prethodni paragraf vaze i za ovaj.
. Verzija cetvrta. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste tipican postmodernisticki roman zasnovan na "nadjenom" materijalu. Jedan izvor za njega su zapisi carsko-kraljevske (K & K) ekspedicije na Arktik 1872-74, drugi vest o smrti mladog Italijana na ostrvima Spicbergena, 1981. Stvarajuci koliko i istrazujuci veze izmedju ova dva -- bar vremenski -- udaljena dogadjaja, kao i dogadjaje same, Ransmajer ih koristi, izmedju ostalog, za jos jednu obradu teme o zapitanosti pisca nad pisanjem; na taj nacin, uvodi i trecu pripovednu nit. Detalji koji ovo potvrdjuju mnogobrojni su: pripovedac u prvom licu cesto i otvoreno razmislja o svojoj ulozi u pripovesti, problematizuje je, nastupa smelije ili se povlaci, komentarisuci svoje razloge za takve postupke... Upadljive su i paralele izmedju istrazivacke ekspedicije i piscevog poduhvata. Osim toga, struktura romana, kao i Ransmajerov stil, fragmentarni su. Tu su jos i digresije (ili prividne digresije) na teme kao sto su istrazivanje polarnih krajeva, zatim otvoreni zavrsetak i... Ukratko, sve ono sto jos od Sternovog Tristrama Sendija (1760-67) slovi kao neizbezni aparat postmodernizma. Medjutim, posle ovakvog objasnjenja, roman zvuci kao stilska vezba, sto ni u kom slucaju nije.
. Verzija poslednja. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera jeste tipican odlican savremeni roman: sadrzi sve vec pomenute komponente, ali ga je nemoguce gurnuti u neki odredjeni knjizevni pretinac; prosveceno i samosvesno koristi obrasce i postupke tipicne za razne periode, ali uspeva da im da licni pecat. Kombinujuci sopstveni iskaz i arhivski materijal, Kristof Ransmajer uspeva da njegove reci ne zvuce manje autenticno od onih iz dnvenika clanova arktickog pohoda, ali i da u tim zapisima otkrije ono sto je umetnicki snazno.Citirajuci verbatim, preradjujuci, dopisujuci, Ransmajer takodje ispituje i prirodu istorije i secanja. Kroz dvostruku pripovest o sudbinama K & K ekspedicije i Jozefa Mcinija, on nam predstavlja niz parova odnosa, ciji se odnosi krecu od potpune suprotnosti do komplementarnosti, ali nisu fiksirani, te se cesto menjaju na iznenadjujuce nacine. To su odnosi uzasa i lepote, opasnosti i slave, juga i severa, racionalnosti i emocija, "obicnih" i "velikih" ljudi, "obicnih" ljudi i ekstremnih zivota. Ovaj roman je studija ludila i prilagodjavanja. Ovaj roman je, kao i Konradovo Srce tame, istrazivanje nedokucive ljudske motivacije, ali premesteno iz usijane Afrike na ledeni sever. U skandinavskoj mitologiji, setimo se, pakao je zaledjena pustinja. Kruzna struktura vremena i dogadjaja daje delu opstu snagu i ton, ali nikada po cenu gubljenja interesa za likove. Zavrsavajuci razne tokove romana 1915, 1981. i u trenutku kada citalac spusti knjigu, Ransmajer nas suocava sa raznim otelovljenjima uzasa leda i mraka -- od rata do prazne stranice.
Verzija sasvim-sigurno-poslednja. Uzasi leda i mraka savremenog austrijskog pisca Kristofa Ransmajera nikako nije tipican roman. Samo odlican.
Srdjan Vujica
