PREDGOVOR
Humanističke studije prava – za razliku od onih puko zanatsko-dogmatičkih – treba da pruže i jedno zaokruženo teorijsko-pravno znanje. Studenti, naročito na početku svojih pravnih studija, treba da se upoznaju sa najznačajnijim rezultatima pravne nauke i kritičkim pravničkim načinom mišljenja i zaključivanja. To znanje treba da postane trajan deo njihove pravne kulture. Samo humanistički široko obrazovani pravnici koji nauče da misle ne samo dogmatički već i kritički mogu u društvu u kome su svi međuzavisni da doprinose harmoniji, odnosno umanjenju i ublaženju konfliktnosti, kao i da unapređuju to društvo.
Takvi obrazovni ciljevi nalagali su znatan dodatni rad na pripremi novog izdanja udžbenika Uvod u pravo. Ovog puta on nije ni skraćen ni sažet, već znatno izmenjen, naročito tamo gde se pokazalo da izloženu materiju treba dopuniti, precizirati, drugačije rasporediti ili na neki drugi način promeniti. To je učinjeno kako bi se studentima prve godine još više olakšalo sticanje neophodnih osnovnih, opštih i novih znanja o državi, pravu i njihovom odnosu oličenom u vladavini, poretku i sistemu prava.
Ovom prilikom naročito želim da se zahvalim koleginici, prof. dr Jasminki Hasanbegović, koja mi je ljubazno pomogla svojim znanjem i iskustvom, a naročito svojim korisnim primedbama i predlozima, da se navedeni glavni obrazovni ciljevi udžbenika ostvare u još većoj meri. Nadam se da je ovo izdanje udžbenika poboljšano toliko da će još više biti prijemčivo potrebama studenata prve godine akademskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bilo bi za sve korisno da takva praksa ponovo oživi na našem Pravnom fakultetu, ali i na drugim pravnim fakultetima.
Nadam se da sam u ovom izmenjenom petom izdanju udžbenika Uvod u pravo izloženu materiju uspeo da učinim još više preglednom i smisaono čvršće povezanom, kao i da će studenti i uopšte čitaoci moći da uvide kako pravo, koje reguliše sve važne oblasti društvenog života, može da bude ustava samovolji i proizvoljnosti.
Pravo obezbeđuje predvidljivost u ljudskim odnosima i, na taj način, ljudsko sapostojanje. Zbog toga se i kaže da je pravo tvorevina ljudske kulture i civilizacije.
U Beogradu, 2014. godine
Prof. dr Dragan M. Mitrović
