01.01.00
Glas javnosti
22.06.1999.
LJiljana Šop o pisanju koje nazivaju hrabrim, provokativnim i muškim
"Beli hleb" i oštar jezik
Svako vreme je vreme u kome pojedinac mora da radi na sebi, na duhovnom, moralnom i intelektualnom planu do smrti, koja je nezaobilazan čin, da mu život bude uspon - ovim rečima objašnjava naslov svoje nove knjige "Uspon do smrti" pisac, književni kritičar i sekretar za informisanje Skupštine grada LJiljana Šop.
"Njime sam se, međutim, ironično i simbolično poigrala, jer sam došla do zaključka da vladajući establišment neprekidno govori o usponu, preporodu, obnovi i izgradnji, a zapravo je suština onoga kuda idemo kolektivno samouništenje. Naslov sam tražila pola godine i knjiga je izašla pred sam početak rata."
Knjiga je, očigledno, pogodila pravi trenutak.
- "Uspon do smrti" je spoj tekstova koje sam napisala u poslednje dve godine do februara meseca. Aktuelna je u tom smislu što govori o manifestacijama, problemima i zakonima. Mnogo je raznovrsnih tekstova od književnih do onih koji govore o fenomenima Beograda, ličnostima i njihovom javnom delovanju i uglavnom je kritička. Danas kad je prelistavam čini mi se da umnogome naslućuje strašno vreme koje je nastupilo s prvom bombom. Nije to zato što sam nekakav prorok. Godinama pažljivo pratim i analiziram kuda idemo. Kolektivno smo skloni mitovima kakav je, recimo, onaj o nebeskom narodu a posledica toga je da ne gledamo ni realnost, ni vreme u kojem se nalazimo, opsednuti sopstvenom veličinom i prošlošću.
Vaša knjiga mi se učinila opasnom.
- Mnogi moje pisanje već godinama nazivaju hrabrim, provokativnim i muškim, jer smo na Balkanu, gde se hrabrost smatra muškom vrlinom. Izuzev nekoliko tzv. "boravaka na belom hlebu" zbog oštrog jezika, nisam imala većih problema u životu. Relativno sam zaštićena zbog načina na koji pišem. Valjda moćnicima dopire do svesti da se neko, makar i u prividnoj demokratiji, pokazuje svetu, pa stoga relativno slobodno radim kao primer slobodnog razmišljanja.
D. Tasić
