Uspeh ne dolazi slučajno

metod samoispitivanja Bendžamina Franklina

Milorad Simić (autor)

Uspeh ne dolazi slučajno

440 din

U korpu

Čitalac kome ova knjiga dođe do ruke treba da ima u vidu da se radi o krajnje priručnom i praktičnom štivu, gde će na jednom mestu naći mudre pouke i savete o uspehu.
U životu svakog čoveka postavljaju se tri osnovna zadatka koje neizbežno mora da prihvati i da ih na najbolji mogući način rešava, jer oni čine samu suštinu njegovog života.
Ta tri zadatka su:

* Izbor zanimanja
* Lično i profesionalno obrazovanje i
* Ponašanje – odnos prema sebi i prema drugima

Izbor zanimanja je jedan od najznačajnijih odluka koju treba da donesemo. U tome ne bi smelo da se pogreši.



Lično i profesionalno obrazovanje su dva uporedna i istovremena procesa. Lično obrazovanje bi trebalo da bude usmereno na formiranje ličnosti koja treba da bude karakterna i odgovorna osoba, prema radu, prema svojim obavezama i prema ljudima sa kojima radi mora da sarađuje.
Prof. Vladeta Jerotić najbolje je definisao ličnost-razliku između čoveka i ličnosti. On kaže: „Glavni cilj je da od individue koju posedujemo rađanjem, postanemo ličnost. Individua je data, a ličnost zadata. Svi ljudi su individue, ali nisu svi ličnosti.“
Pod profesionalnim obrazovanjem podrazumevamo potrebu da se stalno usavršavamo u zanimanju koje smo odabrali. Pri tome je bitno naglasiti da se iz ukupnog našeg učenja i školovanja koje smo stekli, opredelimo za jednu temu kojoj ćemo se potpuno posvetiti svim svojim bićem kako bi u njoj uspeli da se izdignemo do savršenstva.
Ponašanje prema sebi i prema drugima je posebna veština koja se uči, stiče i koriguje tokom čitavog našeg života: u porodici, školi, u radu i druženju sa ljudima. To su faze kroz koje prolazimo, u kojima stičemo nova životna iskustva. Obogaćuju naš život, doprinose da svoje ponašanje i postupke, kao i ponašanje i postupke drugih ljudi, bolje procenjujemo.
Samoispitivanje je metod, jedna vrsta meditacije, u kojoj, sa distance, analiziramo naše postupke i postupke drugih, odnosno naša osećanja i emocije i osećanja i emocije drugih. To doprinosi da postajemo bolji, ostvarujemo emocionalnu ravnotežu koja nam štiti zdravlje i koja omogućuje da imamo dobre odnose sa drugim ljudima bez obzira na njihove stavove i mišljenje.
O značaju samoispitivanja pisao je svojevremeno i naš ugledni profesor i akademik Bogdan Popović. On kaže:
„Potrebno je razviti sposobnost gledanja u samoga sebe, što dopušta da preko sebe, čovek upozna i druge. Treba znati posmatrati, treba videti i pravilno suditi o svim stvarima svoga opsega. Ne može se čovek preobraziti preko noći, niti steći za jedan dan vrline koje mu nedostaju.
„Čovek mora da bude pošten prema samom sebi, pre nego što bude – i da bi mogao da bude, pošten prema drugima.“
I na kraju postavite sebi cilj koji odgovara Vašim sposobnostima.
Ne plašite se prepreka i neuspeha, jer cilj daje sadržaj životu, daje čoveku snagu da prebrodi nezgode i bodri sve čovekove energije u službi određene stvari.


Ostali naslovi iz oblasti: Popularna psihologija

Izdavač: AGM knjiga doo; 2009; latinica; 21 cm; 96 str.; 978-86-86363-15-2;